Марија Босијоковић

Време пролази, али не доноси утеху нашем претешком болу. Све је без тебе бесмислено, јер си ти била наша радост, срећа, светлост, понос, а сада су нам остали само безлични дани испуњени тугом, болом и вечном тамом. Сваким даном нам све више недостајеш, најлепши наш анђеле, твоје окице, смех, загрљај. Сада када смо остали да живимо без тебе остају нам само сећања на тебе, срећу и љубав коју си само ти умела да нам подариш. Вољена наша Мако, наша бескрајна љубав је заувек са тобом. Нека те на небу чувају анђели, а на земљи ми те чувамо у нашим срцима и мислима.