U nizu učestalih odlazaka onih najboljih, sa poslednjim danima ovog septembra, ostali smo bez jedne od najznačajnijih savremenih srpskih umetnica.
Tek što je bila nadomak srednjih godina i u momentu svoje pune stvaralačke aktivnosti otišla je Isidora Žebeljan, kompozitor izuzetno bogatog opusa, ubedljivo afirmisanog ne samo kod nas već širom sveta.
Bila je kompozitor, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, pregalac u oblasti kulture i umetnosti, javna ličnost visokog ugleda i autoriteta. Njeni talenti, stvaralačka energija i opšti intelektualni profil, bili su od velikog značaja za sredinu, za status muzičkog i šireg umetničkog stvaralaštva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kao i za naučni i umetnički ugled SANU u široj društvenoj zajednici.
Kada je 2006. izabrana za dopisnog člana SANU bila je po godinama jedna od najmlađih ličnosti koja je sa samo 39 godina stupila u ovu ustanovu. Već u tim godinama imala je veoma ubedljiv opus – impresivan broj kompozitorskih dela, mnoštvo domaćih i međunarodnih izvođenja sa učešćem solista i ansambala najveće reputacije i to u raznim oblastima solističke, kamerne, orkestarske muzike, kao i scenskih postavki dela operskog žanra.
I posle izbora u SANU nastavlja se, čak sa pojačanim intenzitetom, njena stvaralačka aktivnost, nadalje se razvija njen osobeni autorski izraz. Sledi niz novih ubedljivih dometa. Nove kompozicije, nove svetske premijere, opere, scenska i filmska muzika, bezbrojna izvođenja u zemlji i u prestižnim centrima muzičkog zbivanja Evrope i sveta.
Nižu se proslavljena dela koja izvode najznačajniji ansambli sveta Bi-Bi-Si simfonijski orkestar, Berlinska filharmonija, Bečki simfoničari, Brodski kvartet… Komponovala je za više od 30 pozorišnih predstava i filmova među kojima i „Dom za vešanje”, „Arizona drim”, „Podzemlje”. Među najznačajnijim delima su i kompozicija „Konji Svetog Marka”, opera „Zora D”, „Maratonci trče počasni krug”, „Dve glave i devojka”, „Tri čudne ljubavi” i mnoga druga.
Ne samo komponovanje, rasplamsava se i njena izvođačka delatnost, iskazuje se kao dirigent, kao pijanista, kao misionar u oblasti kulture, kao pedagog takođe. Sve ovo prati ubedljiva diskografska produkcija, višestruko pozitivne kritike i brojne nagrade i priznanja za doprinose razvoju muzičke umetnosti u Srbiji i inostranstvu.
Tako se pred Isidorom otvaraju novi putevi, novi kontakti sa svetom, sledi lavina porudžbina, ekskluzivni ugovori, nove svetske premijere, festivali, autorski koncerti, brojna notna izdanja, sve učestalija putovanja. Gotovo da se više ne zna gde je trenutno ova umetnica veoma užurbani nomad. Ne zna se da li je, ili nije i kada je u svom Beogradu. A kada jeste, to je sa pregrštima novih priznanja u rukama. Jedno od njih je Berlinska nominacija među deset najperspektivnijih ličnosti na svetu 2008.
A onda, 2012, po izboru za redovnog člana SANU, ništa manje furioznim intenzitetom nastavlja aktivnosti, nešto više okrenute domaćem ambijentu. Značajno pomaže obeležavanju 170-godišnjice postojanja SANU. Osniva i vodi Odbor za zaštitu muzičke baštine u Srbiji, organizuje veoma posećene susrete sa muzičkim stvaraocima u Galeriji SANU itd. Sve što je radila, činila je sa emocijom i u karakterističnom tempu sa eruptivnom žustrinom kao da se nekud žuri. A žurila je!
Isidora Žebeljan, čini mi se, pripadala je onom tipu ličnosti koji bira put kojim se ređe ide. To je onaj najčešće strmi put, put protiv struje. I kada je o muzici reč i kada je reč o širim pitanjima kulture, pa i kada je reč o društvenim aktuelnim zbivanjima, nije se ustručavala da javno, na svoj način impulsivno, iznese britko mišljenje.
Svesna rizika da neće uvek biti shvaćena niti prihvaćena, u nemalo prilika, najčešće i na svoju štetu, ostajala je po strani dominantnih strujanja. Mahom, nalikovala je usamljenom stablu u polju koje se baš zbog toga sve više razgranava i razlistava.
Takva, baš kao i ona sama, baš kao što je bila njena priroda, njeni pogledi i zalaganja, nesklona kompromisima, bila je i njena muzika. Menjalački usmerena, upečatljiva, umnogome pronalazačka, nesumnjivo inventivna i izvorna. Takva će i biti upamćena i ostaće da traje, da odzvanja u našem sluhu i u koncertnim dvoranama širom sveta. Slava joj.
Akademik, sekretar Odeljenja umetnosti SANU
(iz obraćanja na ispraćaju Isidore Žebeljan 3. oktobra 2020. u Aleji zaslužnih građana)
Milan Lojanica