Proslavljeni britanski autor kriminalističkih i špijunskih trilera Dejvid Džon Mur Kornvel, poznat pod pseudonimom Džon le Kare, preminuo je u 89. godini od upale pluća, kako je saopštio njegov agent, a javio Bi-Bi-Si.
Sam je proživljavao ono o čemu je pisao, budući da je pedesetih i šezdesetih godina 20. veka radio za službe MI-5 i MI-6.
Godine 1963. roman „Špijun koji se sklonio u zavetrinu” postao je svetski bestseler i jedno od njegovih najboljih dela. Posle uspeha ove knjige, ostavio je posao obaveštajca i potpuno se posvetio pisanju. Napisao je više od 20 knjiga, među kojima su „Smajlijevi ljudi”, „Dečko, dama, kralj, špijun”, „Brižni baštovan”, „Ruska kuća”, „Noćni menadžer”, „Najtraženiji čovek”, od kojih su neki dobili sjajne ekranizacije.
Najveći broj Le Kareovih romana smešten je u doba hladnog rata od 1945. do 1990. godine, portretišući britanske obaveštajce kao neslavne političke heroje, potpuno svesne moralne dvosmislenosti svog posla. Njihovo polje delovanja je pre svega psihološka igra, pre nego fizička drama, i u tome je majstorstvo Le Kareovog stila. Njegovi romani ukazuju na manjkavosti i krhkost demokratije Zapada, kao i tajnih službi koje štite takve vrednosti. Mnogi konflikti koje ove knjige prikazuju su unutarnje prirode i sadrže određenu meru nasilja, tipičnu za akcione trilere. Džordž Smajli je lik obaveštajca koji se pojavljuje u devet Le Kareovih knjiga, a koji je osmišljen kao suprotnost Džejmsu Bondu. Bonda je ovaj pisac smatrao „internacionalnim gangsterom”, koga treba isključiti iz kanona špijunske literature. Nasuprot agentu 007, Smajli je punački birokrata koji se najpre služi manipulacijom i lukavošću da bi postigao ono što želi.
Posle pada gvozdene zavese, Le Kare je pisao o novom, multilateralnom svetu, o trgovini oružjem i drogom, kao i o problemima zemalja trećeg sveta. Pre nekoliko godina u jednom od intervjua izrazio je zabrinutost za budućnost liberalne demokratije, kao i zbog događaja koji ukazuju na porast fašizma. Smatrao je da je posle hladnog rata Zapad ostao bez koherentne ideologije, a u suprotnosti s konceptom individualne slobode, inkluzivnosti i tolerancije, pa i svim onim što zovemo komunizmom. Protivio se politici Donalda Trampa, ali i Vladimira Putina, koji svoje države usmeravaju kao supersile. Poredio je Trampovu diskvalifikaciju medija s nacističkim spaljivanjem knjiga, a Putina video kao čoveka koji čitav život posmatra kao zaveru. Le Kare je Evropu shvatao kao jedinstvenu i bio je razočaran bregzitom. Borisa Džonsona i Dominika Kamingsa optuživao je za nacionalističku nostalgiju klasnog sistema i Britanskog carstva.
Le Kareov otac Roni sticao je i gubio imetak nekoliko puta, čak je bio i u zatvoru zbog prevare s osiguranjem, a način na koji je razrađivao šeme fascinirao je njegovog sina, opčinjenog tajnama. Iako je imao s njim vrlo komplikovan odnos, nekoliko Le Kareovih junaka nastalo je po liku oca Ronija. Kada je otac preminuo 1975. godine, Kornvel ili Le Kare platio je sahranu, ali joj nije prisustvovao.
Pohađao je strogu englesku državnu školu, a zatim je od 1948. u Švajcarskoj učio jezike. Pridružio se obaveštajnim službama britanske armije 1950. godine, koje su u delu Austrije, gde je bila stacionirana saveznička vojska, ispitivale ljude odbegle s druge strane gvozdene zavese na Zapad. Posle dve godine vratio se u Veliku Britaniju, gde je studirao na Oksfordu i tajno radio za MI-5, tražeći informacije o sovjetskim agentima. Posle dobijene diplome za strane jezike, predavao je na Itonu francuski i nemački, a 1958. zvanično je primljen u MI-5. Radio je sa agentima, rukovodio ispitivanjima, snimao telefonske razgovore. Lord Klenmoris nagovorio ga je da počne da piše roman „Poziv za mrtve” 1961. godine, a bio je jedan od prvih modela za njegovog čuvenog agenta Smajlija, pored Vivijana Huberta Hauarda Grina, rektora koledža Linkoln na Oksfordu.
Tokom šezdesetih godina Kornvel ili Le Kare radio je za službu MI-6, i tajno, kao drugi sekretar britanske ambasade u Bonu, a zatim kao konzul u Hamburgu. Tamo je napisao „Kvalitetno ubistvo” i „Špijuna koji se sklonio u zavetrinu”. Francusko ime, kao pseudonim, uzeo je zbog toga što obaveštajcima nije bilo dozvoljeno da objavljuju knjige pod sopstvenim imenom. Njegova karijera kao obaveštajca bila je završena 1964. godine zbog izdaje zloglasnog dvostrukog špijuna Kima Filbija KGB-u. Le Kare je portretisao Filbija kao izdajnika više klase, kao „krticu” koju je njegov Džordž Smajli lovio u romanu „Dečko, dama, kralj, špijun.
„Savršeni špijun” je Le Kareova knjiga s najviše autobiografskih detalja, a govori o Magnusu Pimu i stasavanju jednog obaveštajca, ali i složenom odnosu s ocem.
Random autor