(5. maj 1946 ‒ 20. mart 2021)
Filozof Svetozar Sinđelić rođen je u Sokobanji. Osnovnu školu, gimnaziju i studije filozofije završio je u Beogradu. Rano zanimanje za probleme nauke i jezika iz ugla analitičke filozofije (diplomski rad: Konvencionalizam i jezički relativizam) trajno je obeležilo njegovo stvaralaštvo. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu magistrirao je 1979. godine tezom ,,Krucijalni eksperiment u savremenoj filozofiji nauke”, a doktorsku disertaciju „Kumulativnost i revolucija u nauci” odbranio je 1996. U periodu od 1972. do 1998. zaposlen je na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, povremeno učestvujući i u nastavi na Odeljenju za filozofiju, a 1998. je izabran u zvanje docenta na predmetu Filozofija nauke. Na Filozofskom fakultetu u Prištini predavao je Osnove logike i Logiku sa teorijom saznanja, a na Filozofskom fakultetu u Nišu Logiku i Filozofiju nauke. Takođe je predavao Filozofiju nauke i Filozofiju matematike na Matematičkom fakultetu u Beogradu, a na Multidisciplinarnim akademskim doktorskim studijama Univerziteta u Beogradu u periodu od 2008. do 2011. držao je predavanja iz Filozofije prirodnih nauka. Tokom 1980. bio je na studijskom boravku u Velikoj Britaniji, dok je školske 1981/1982. bio na specijalizaciji u SAD. Objavio je knjige: Kumulativnost i revolucija u nauci (1997) i „Relativnost naučne racionalnosti” (2005) kao i niz članaka i studija u časopisima („Delo”, „Theoria”, „Filozofska istraživanja”, „Filozofske studije”, „Sociološki pregled”, „Filozofski godišnjak”, „Filosofija”) i zbornicima „Racionalnost i savremeni svet (1988), „Contemporary Yugoslav Philosophy: The Analytic Approach” (1988) i „Prilozi istoriji i epistemologiji nauke” (2010). Preveo je sa engleskog knjige „Jezik, misao stvarnost” (1979) Bendžamina Li Vorfa i „Filozofija i njena istorija: sporna pitanja u filozofskoj istoriografiji” (2002) H. E. Horhea Grasije. Prevodio je stručne priloge za časopise „Gledišta” i „Theoria”. Bio je član redakcije časopisa „Theoria” i u uređivačkom odboru „Filozofskog godišnjaka”, a 1988. i 1989. bio je glavni urednik „Filozofskih studija”. Bio je veoma upućen u savremene tokove filozofije nauke i studenti su imali privilegiju da čuju njegovu merodavnu reč u ovoj disciplini. Njegova predavanja i tekstovi bili su na zavidnom teorijskom nivou, ali ne nauštrb jasnosti i razumljivosti. Bili su mu bliski stavovi antirealista i relativista, koje je prvi i sveobuhvatno prezentovao u našoj sredini, ali bez približavanja praksističko-marksističkim ili postmodernističkim radikalnim osporavanjima nauke u celini. To što je bio razborit teorijski relativist ne znači da je relativizovao praktička načela akademskog i uopšte društvenog delanja. Uvek dobronameran, blage naravi i gospodskog držanja, izazivao je istinsko poštovanje kod studenata i saradnika. Plenio je vedrinom, dobrotom i jasnim osećajem za pravdu. Filozofsko držanje, izraženo u argumentovanom zastupanju stavova, bilo je vidljivo u dostojanstvenom svedočenju svojih uverenja.
prof. dr Biljana Radovanović
Random autor