U utorak ujutru uobičajeno ispijanje kafe Branke Jeremić Subote i njenog supruga Minje prekinuto je njenom iznenadnom smrću. Ova novinarka i urednica ceo radni vek provela je u kući „Politika”, započevši karijeru u „Politikinom zabavniku”, da bi posle devet godina prešla u „Bazar”. Njeni tekstovi bili su socijalne prirode, jer se bavila porodičnim problemima ljudi, pisala o bolesnoj deci, ponirući istraživački u svaki slučaj i isterujući pravdu do kraja. Ta vrsta novinarske socijalne reportaže koju je istrajno negovala, rezultirala je najčešće tako što je ugroženima posle njenih napisa bio obezbeđen krov nad glavom, deci lečenje od neizlečivih bolesti… Umela je rečima i emocijom da pridobije čitaoce, da probudi onu njihovu lepšu, humaniju stranu i podstakne ih da se odazovu akcijama pomoći ugroženima i nevoljnicima. A koliko je tek tekstova posvetila lekarima, medicinskim sestrama i njihovim podvizima, kazuje i specijalna plaketa koju joj je 2005. uručilo Srpsko lekarsko društvo, proglasivši je za počasnog člana. Branka Jeremić Subota je dobila je i najveće priznanje Udruženja novinara Srbije za urednički rad – nagradu „Dimitrije Davidović”.
Za njom je deset uspešnih godina uređivanja „Bazara”, od 2000. do 2010. godine. U tom periodu, u saradnji sa Madlenom Cepter, ustanovila je nagradu „Žensko pero” za najbolji roman koji je pisala žena. U znak sećanja na prerano preminulu koleginicu Mariju Kranjc, modnog urednika „Bazara”, Branka je osmislila i nagradu koja nosi njeno ime, koja se dodeljuje svake godine na Fešn viku.
Branka Jeremić Subota studirala je biologiju i od diplomskog su je delila dva ispita, ali njena naklonost bila je okrenuta ka pisanju i umetnosti. Volela je slikarstvo i vajarstvo, učila ih kod Vide Jocić i Stevana Bodnarova i imala čast da joj izložbu slika u Galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu otvori Stojan Aralica lično.
Bila je novinar, ali nimalo sklona boemstvu, pa smo je gledali kako svakog dana, visoko dignute glave, crvenokosa, manekenske figure, hodom gazele, ne gledajući u nas koji smo provodili vreme pod krošnjama platana za stolovima „Šumatovca”, odlazi kući. Njen put se znao: redakcija–kuća i sutradan kuća–redakcija. Ali zato je malo ko znao da je u trenucima opuštanja bila za slikarskim štafelajem, a još manje njenih prijatelja da je čak tkala za drvenim razbojem u svojoj sobi.
Nije volela da govori o godinama, iako je silom zakona morala da ode u penziju pre četiri godine. Ali umela je da požrtvovano brine o svojoj porodici, suprugu Minji i sinu Milošu. Nedavno su proslavili Minjinih 80 godina života i 55 godina karijere – i 37 godina skladnog braka.
Rođena je 1949. u Beogradu, u porodici intelektualaca, gde je imala priliku da upozna i Miloša Crnjanskog i Koču Popovića i Vinavera… Knjiga i umetnost su bile „ikone” u njihovoj kući. Do kraja života je pisala, lektorisala, slikala, a najbolje društvo bili su joj porodica i malobrojni pravi prijatelji.
Poslednji ispraćaj Branke Jeremić Subote je sutra, na beogradskom Novom groblju, opelo počinje u 16.30, a kremacija u 17 časova.
Random autor