S teškom nevericom su prijatelji profesora Svetozara Stojanovića juče ujutro primili vest da je umro taj veliki pregalac, kritički i angažovani intelektualac prvog reda, čiji je svetski ugled činio čast ovdašnjoj kulturi, socijalnim naukama, intelektualnoj i političkoj zajednici.
Neumorni analitičar dubinskih istorijskih procesa, kretanja u svetu ideja i politike, profesor Stojanović je s izuzetnom lakoćom oblikovao svoje uvide i u novinske tekstove, namenjene uvek „Politici ”, čiji je veliki prijatelj bio. U našem listu je redovno sarađivao, bilo da se nalazio u zemlji ili na nekom od svojih brojnih putovanja po svetu, gde je neprekidno pozivan kao profesor i intelektualni autoritet čijem mišljenju su najugledniji univerziteti Evrope, SAD i sveta, pridavali veliki značaj.
I tokom nedavnog boravka u SAD, zbog operacije oka, pre nego što se poslednjeg dana aprila vratio u Beograd, profesor Svetozar Stojanović nije mogao da odoli izazovu, te je „Politika” 21. aprila objavila njegov tekst pod naslovom „Lepše viđenje Obamine Amerike”, u kome je izneo sopstveno viđenje dubinskih procesa koje je ne samo na unutrašnjem, američkom, nego i na globalnom nivou pokrenuo aktuelni predsednik SAD.
Svaki susret i razgovor sa profesorom Stojanovićem bio je neka vrsta intelektualnog praznika, jer je s izuzetnom oštroumnošću i lakoćom, uz iznošenje obilja argumenata, govorio o najsloženijim pitanjima teorijskog mišljenja i filozofije, svetu politike i svakodnevice, uvek spreman da čuje i stav sagovornika, da pažljivo izvaga i tuđe argumente i da kroz dijalog, redovno začinjen anegdotskim kazivanjem i humorom, svaki od tih susreta pretvori u neku vrstu opčinjujućeg hepeninga.
Radna energija profesora Stojanovića bila je neiscrpna, što je potvrdio i poslednjih sati svog života, kada je s prijateljima iz izdavačke kuće „Albatros plus” s velikim žarom razgovarao o predstojećim planovima, knjigama koje treba objaviti i o nekim drugim akcijama, koje su, kad god je iza njih stajao, značile novi iskorak u prostor slobode.
Odlazak profesora Svetozara Stojanovića iz našeg javnog života, iz intelektualne i političke zajednice, istinski je veliki gubitak, ne samo jednog brilijantnog kritički angažovanog intelektualca, već i čoveka čija su neposrednost i plemenitost opčinjavali.
***
Profesor Svetozar Stojanović je rođen je 1931. godine u trgovačkoj porodici u Kragujevcu, a svoje prve korake na javnoj sceni učinio je u skojevskim danima, kao saradnik lista „Mladi borac”.
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1955, a doktorirao filozofiju 1962. godine. Neprestano u matici života, svoja teorijska stanovišta potvrđivao je neposrednim društvenim angažmanom, bilo da je reč o studentskom buntu 1968. godine, o kritici harizmatskog tipa vladavine Josipa Broza Tita, ili o zalaganju za formiranje socijalističke i socijaldemokratske alternative jednopartijskom monopolu Saveza komunista.
Sa sedam drugih filozofa i prijatelja, zbog disidentske delatnosti, profesor Stojanović je izbačen sa beogradskog Filozofskog fakulteta 1975. godine, na zahtev sa samog vrha vlasti, što će reći Josipa Broza Tita.
Od tada je Stojanović delovao u beogradskom Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, odakle je kao direktor otišao i u penziju.
Od juna 1992. do kraja maja 1993. bio je savetnik predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića, što je period njegovog života o kome je rado pričao u krugu prijatelja, kao što je, uostalom, vrlo često, u tim razgovorima iznosio mnoge detalje iz sopstvenog, bogatog iskustva i susreta s nizom domaćih i svetskih uglednika.
U bogatoj karijeri profesor Stojanović bio je član Upravnog odbora Korčulanske letnje škole, koja je okupljala najuticajnije filozofe tadašnje Jugoslavije, Evrope i sveta, bio je gostujući profesor na nizu uglednih univerziteta u SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Indiji.
Poslednjih desetak godina, mnogo vremena i energije posvećivao je radu Srpsko-američkog centra čiji je osnivač i predsednik bio, a potom delovanju Centra za nacionalnu strategiju.
Bio je i član Komisije za istinu i pomirenje, koju je formirao tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica, kao i član Spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu inostranih poslova Srbije i član Saveta RRA.
Iz niza dužnosti koje je obavljao, izdvajamo i činjenicu da je profesor Stojanović bio član redakcije znamenitog časopisa „Praksis”, glavni i odgovorni urednik „Gledišta”, časopisa „Filozofija” i britanskog časopisa „Praksis internešnel”. Uz ostalo, bio je i član Upravnog odbora kompanije „Politika”.
Za člana pariskog Međunarodnog instituta za filozofiju, neformalne svetske filozofske akademije, profesor Stojanović je po pozivu izabran 1977. godine, a od 1996. godine bio je izabrani član Akademije za humanistička istraživanja iz Moskve.
Uz Branu Petronijevića i nedavno preminulog profesora Mihaila Markovića, Svetozar Stojanović je 1996. uvršten u „Biografski leksikon filozofa 20. veka”. Objavio je sedam knjiga, četiri brošure i oko 130 časopisnih rasprava i članaka, a radovi su mu prevedeni na 14 jezika. Naročito je njegova knjiga „Između ideala i stvarnosti” imala veliki odjek u ovdašnjoj i svetskoj filozofskoj i intelektualnoj zajednici.
Slobodan Kljakić
Random autor