Čuveni pisac, filozof i sociolog Umberto Eko preminuo je u 85. godini, objavili su svetski mediji. Bolovao je od raka i umro u svom domu. Svet je izgubio jednog od najvažnijih ljudi savremene kulture.
Za svoj prvi roman „Ime ruže”, koji je napisao 1980. godine, Eko je osvojio niz nagrada, a roman je preveden na 47 jezika i prodat u više od 30 miliona primeraka. Samo u Italiji prodato je više od sedam miliona kopija.
Roman je svojevremeno francuski list „Le Monde” uključio u listu 100 najznačajnijih knjiga 20. veka, koji je francuski režiser Žan-Žak Ano 1986. godine i ekranizovao kao triler sa Šonom Konerijem i Kristijanom Slejterom u glavnim ulogama.
Your browser doesn’t support video.
Please download the file: video/youtube
Renome jednog od najvećih svetskih pisaca na prelazu dva veka potvrdili su i romani „Fukoovo klatno”, „Ostrvo dana pređašnjeg”, „Baudolino”, „Tajanstveni planem kraljice Loane” i „Praško groblje”, „Nulti broj” i drugi. Njegove novele često uključuju stvarne istorijske ličnosti i tekstove.
Tokom 1960-ih bavio se estetikom i istakao kao jedan od najznačajnijih predstavnika avangarde u italijanskoj kulturi. Pripadao je književnom pokretu Grupa 63.
Ne možete postati general ako prethodno niste bili desetar, narednik poručnik. Zato idite korak po korak. Nemojte se odmah praviti da ste dobili Nobelovu nagradu, jer to ubija karijeru svakog književnika.
Bio je osnivač književnih časopisa „Il Marcatre” i „Il Quindici”. Uspevao je da premosti jaz između popularne i intelektualne kulture, objavljujući svoje misli u dnevnim novinama i vodećem italijanskom magazinu „Espreso”. Radio je i pet godina kao urednik u redakciji za kulturu u Radio-televiziji Italije (RAI) od 1954. do 1959 godine.
Talenat od malena
Uvek je voleo da pripoveda priče i još kao tinejdžer je pisao priče sa elementima fantastike i stripove. „Bio sam perfekcionista i želeo sam da da izgledaju kao da su štampani, tako da sam ih pisao velikim slovima i smišljao sam naslovnice, rezimee, ilustracije”, izjavio je Eko za časopis „The Paris Review” 1988. godine. „Veoma je zamarajuće to što ih nisam nikad dovršio. U to vreme sam bio odličan pisac nedovršenih remek-dela”, istakao je on.
Autor je i brojnih eseja i knjiga iz teorije umetnosti, lingvistike i semiotike, a pisao je i književnu kritiku i knjige za decu. U svom istraživačkom radu bavio se proučavanjem sredstava masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike primenom strukturalističkog metoda.
Pomno je pratio i analizirao savremenu kulturu, komunikacije, univerzum informacija i informacionu estetiku. Pored opšte semiologije bavio se semiologijom vizuelnih poruka, semiologijom arhitekture, epistemologijom strukturalnih modela i semiološkom granicom.
Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima. Radio je kao profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji, gde je vodio program iz komunikologije.
Važio je za izvrsnog poznavaoca istorije i umetnosti srednjeg veka, a bio je i osnivač Odseka za medijske studije na Univerzitetu San Marina.
Ja sam filozof. Romane pišem samo vikendom.
Za list „Gardijan”, prošle godine je izjavio da pisanju pristupa sa željom da „promeni” čitaoca.
„Ne znam šta čitalac očekuje. Mislim da autor treba da piše ono što čitalac ne očekuje. Problem nije pitati šta im je potrebno, već promeniti ih”, naveo je on.
Rođen je 5. januara 1932. godine u Aleksandriji u severnom italijanskom regionu Pijemontu. Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu u Torinu 1954. godine. Živeo je u Milanu i Riminiju sa suprugom Renatom koja je istoričar umetnosti. Ima sina i ćerku.
Julijana Vincan