Preminuo Johan Krojf, oličenje „totalnog fudbala”

Jedan od najboljih fudbalera na svetu svih vremena Johan Krojf (1947-2016) preminuo je od raka u 69. godini, u Barseloni, okružen porodicom.

Verovatno niko nije izvršio tako snažan uticaj na fudbalsku igru kao on: prvo kao igrač koji je bio oličenje „totalnog fudbala”, a zatim kao trener u čijem eksperimentu i danas uživamo gledajući Barselonu kako igra od noge do noge.

„Fudbal je izgubio čoveka koji je doprineo lepoti igre više od bilo koga u istoriji”, opisao je možda bolje od ostalih Krojfov trag u fudbalu čuveni engleski centarfor Gari Lineker.

Krojf je profesionalno igrao fudbal punih 20 godina. Počeo je kao desetogodišnjak u Ajaksu iz Amsterdama, od čijeg stadiona je živeo par stotina metara, trošeći skromno detinjstvo kao i svako dete iz radničke porodice. Taj klub je bio njegova druga kuća, a tu se i njegova majka zaposlila kao čistačica kad je ostao bez oca koji je preminuo od srčanog udara 1959.

Džajić: Najbolji evropski igrač

Najbolji srpski fudbaler svih vremena Dragan Džajić rekao je za Johana Krojfa da je bio najbolji evropski igrač.
– Krojf je bio mlađi od mene godinu dana. Jedan je od najboljih igrača na planeti svih vremena – rekao je Džajić juče za „Politiku”. – Bio je igrač koji je išao ispred svog vremena. Na Svetskom šampionatu u Nemačkoj 1974. bio je svakako najbolji fudbaler Holandije koja je igrala totalni fudbal.
Džajića vezuju još neke uspomene za Krojfa:
– U vreme kad je bio najbolji igrač Evrope bili smo gosti Pari Sen Žermena koji nas je pozvao na tradicionalni turnir u Parizu 1974. Igrali smo zajedno i za jednu selekciju Evrope na oproštaju Uvea Zelera. Nekoliko puta smo bili rivali na mečevima Jugoslavije i Holandije.
Kada su se te dve selekcije srele u borbi za bronzu na „Evru 1976” u Jugoslaviji, na zagrebačkom „Maksimiru”, Holandija je pobedila sa 3:2 posle produžetka, a Džajić nam je pogotkom u 82. minutu (2:2) doneo novih pola časa nade. Krojf nije mogao da igra zbog žutih kartona.
Na kraju Džajić je dodao i ovo:
–Malo ko je uticao na promenu igre kao on. Uveo je sasvim nov stil igre u Barseloni koja je zahvaljujući njemu postala veliki klub.

Za prvi tim Ajaksa debitovao je sa 17 godina i odmah postigao gol. Klub je rastao s njim i postao evropska sila, osvojivši šest titula prvaka države od 1965. do 1973. i prva tri od četiri trofeja Kupa šampiona (1971, 1972, 1973). Kad su se prvi put popeli na krov Evrope, kapiten mu je bio naš Velibor Vasović koga je izuzetno poštovao i posle mnogo godina pozvao ga je na jednu svoju svečanost.

U Beogradu je igrao početkom sedamdesetih, za tim Evrope protiv Crvene zvezde, kada su se opraštali Dragoslav Šekularac i Bora Kostić. Na Evropskom prvenstvu 1976. u Jugoslaviji, Holandija je zauzela treće mesto a on postigao pet golova.

Bio je prototip igrača za „totalni fudbal” koji je Holandija zaigrala početkom sedamdesetih pod palicom selektora Runusa Mihelsa. Iako se ovaj stručnjak proslavio zbog tog izuma, svako će se složiti da takva igra ne bi bila izvodljiva da u njenom temelju nije bio uzidan Krojf koji je igrao sve na terenu: kretao se brzo s loptom kao retko ko, stvarao akcije, davao golove. I uvek je išao nepokolebljivo napred ma ko stajao ispred njega i makoliko prepreka bilo na putu.

Kao što je Ajaks s njim postao veliki klub, isto to se dogodilo i Barseloni koja je već u prvoj sezoni osvojila Prvenstvo Španije (1973/74), svoje prvo od 1960. godine. Bile su to njegove najplodnije doba. Briljirao je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 1974, kada su svi do finala padali pod naletom novog stila igre. U borbi za trofej, protiv Nemaca, Krojfova družina nije imala sreće. Nizale su se šanse ispred golmana Sepa Majera koji je imao čudesan dan. Pobedio je domaćin s 2:1.

Četiri godine kasnije Krojf je predvodio Holanđane u kvalifikacijama za Mundijal 1978. u Argentini ali nije hteo da igra na završnom turniru (povukao se iz nacionalnog tima, kako je mnogo godina kasnije objasnio, jer je njegova porodica bila na meti kidnapera). Za reprezentaciju je postigao 33 gola na 48 utakmica.

Posle Barselone (1973-78) igrao je u Los Anđelesu (1979/80), Vašingtonu (1980/81), Levanteu (1981), Ajaksu (1981-83) i Fejenordu (1983/84) kome je na završetku kerijere, kao kapiten, doneo prvu titulu posle deset godina i ujedno duplu krunu. Postigao je ukupno 290 pogodaka na 514 mečeva.

Bio je tri puta nosilac „Zlatne lopte” (najbolji evropski fudbaler 1971, 1973, 1974), najbolji igrač Svetskog prvenstva 1974. i član idealnih timova svetskog fudbala u raznim anketama kao što je Fifina iz 2002. Neki, poput argentinskog stručnjaka Luisa Sezara Menotija, ubrajaju ga među četiri najbolja igrača svih vremena, uz Pelea, Maradonu i Puškaša. Mnogi će se bez razmišljanja izjasniti da mu je mesto na čelu liste najboljih evropskih fudbalera svih vremena. 

Slično igračkoj karijeri, tako mu je i u trenerskoj Ajaks (1985-88) bio odskočna daska za Barselonu (1988-96) kojoj je doneo prvi pehar Kupa šampiona (Lige šampiona), posle pobede protiv Sampdorije na „Vembliju” 1992. godine (1:0, Kuman iz slobodnog udarca, 112. minut). Na klupi italijanskog kluba sedeo je naš Vujadin Boškov. 

Pored toga što je mnoge važne igrače doveo u Barselonu (poput Hrista Stoičkova iz sofijskog CSKA) taj klub je, kao i Ajaks prethodno, u potpunosti usvojio njegovu filozofiju igre koja je postala „sveto pismo” od mlađih kategorija do prvog tima.

Fudbalski savez Holandije je juče saopštio da je „s najvećim žaljenjem primio vest o smrti Johana Krojfa i da ne postoje reči koje bi mogle da opišu taj osećaj”. Međutim, u istom tom Savezu nikada nije dobio šansu da bude na nekoj od vodećih funkcija.

Nije verovao u Boga. Jednom prilikom je rekao:

„U Španiji svaki od 22 igrača se prekrsti pre utakmice. Kada bi to delovalo, uvek bi bilo nerešeno.”

Bio je porodičan čovek. Proveo je gotovo pola veka u braku s Deni Koster, s kojom se venčao 2. decembra 1968. i dobio troje dece: Čantal (1970), Susila (1972) i Đordija (1974) kome je i bio trener u Barseloni. Od prelaska iz Ajaksa u Barselonu, 1973, živeli su u glavnom gradu Katalonije, mada su se početkom osamdesetih vratili na neko vreme u Holandiju.

Kao strastveni pušač teško se odricao tog zadovoljstva, ali posle operacije srca i dva bajpasa 1991. godine, na klupi je lizao lizalice. „Fudbal mi je pružio sve u životu, a duvan mi umalo nije uzeo sve”, rekao je u to vreme. Ipak, u oktobru prošle godine otkriven mu je rak pluća. 

REAKCIJE IZ SVETA...

FK Barselona: „Uvek ćemo te voleti Johane. Počivaj u miru”.

FS Holandije: „Najveći holandski fudbaler svih vremena i jedan od najboljih na svetu”.

FK Milan: „Veliki rival Milana, idol i mentor Marka van Bastena: zbogom Johane Krojfe, nedostajaćeš nam”.

FK Liverpul: „Počivaj u miru Johane Krojfe”

FK Mančester junajted: „Svi u našem klubu su zatečeni vešću da je Johan krojf preminuo. Bio je istinska fudbalska legenda”.

FK Aston Vila: „Johan Krojf, inovator i stvarni fudbalski kolos”.

Ronald Kuman (Holandija): „Duboko sam pogođen smrću mog najboljeg trenera i najboljeg druga. Hvala ti na svemu. Zauvek u našim srcima”.

Osvaldo Ardiles (Argentina): „Johan Krojf! Nesvakidašnji fudbaler. Jedan od najboljih svih vremena. Imao sam čast da igram dva puta s njim”.

Jirgen Klinsman (Nemačka): „Veoma tužna vest o smrti legende Johana Krojfa. Kakav neverovatan igrač, trener, učitelj i ličnost”.

Alesandro del Pjero (Italija): „Hvala Genije”!