Naš nekadašnji kolega Milan Radak, teleks-operater, preminuo je u nedelju ujutru posle teške bolesti. Njegovi najbliži, rodbina, prijatelji i oni koji će ga se uvek sećati, oprostiće se od Milana sutra na Novom bežanijskom groblju, u 11 časova, a opelo počinje u 10.30.
* * *
Milan Radak. Mića teleksdžija. Upravljao je aparatima koji su onomad predstavljali informatičko središte svake velike redakcije, pa i „Politikine”. Preko njega su stizali svi prilozi dopisnika, preko njega su glavni i drugi urednici komunicirali sa spoljnim svetom. Bio je obavešteniji od mnogih, ali nije ga zanimalo da na tim znanjima kapitališe.
Imao je drugu ambiciju. Od omalene prostorije na petom spratu stvorio je epicentar unutrašnjeg života redakcije. Bila je to vazdušna banja. Mesto gde se, pre svega zahvaljujući njegovoj beskrajnoj duhovitosti i žovijalnosti, smejalo više nego igde po rubrikama. Kod Miće se svraćalo na razbibrigu, na čašicu pića iz fioke, novi vic, redakcijski trač. U trenucima nadahnuća, držao je, sve sa pokazivačem, predavanja o seksualnosti, koja su urednici u srednjim godinama pratili kao da su na Oksfordu.
Teleks soba je postala mesto za ispunjenje svih želja. Mića je glavnim urednicima nabavljao viski i strane cigarete, čime bi opskrbio i sve druge – ako imaju da plate. Voleo je šlage i karte, a veštine koje je poneo sa donjeg Dorćola omogućavale su mu da sasvim retko izgubi partiju remi-gangstera. Bio je namazan svim bojama koje su u nekim prošlim vremenima krasile mangupe s osećajem za viteštvo. Nadimak „Zlikovac” bio je ispunjen samo simpatijama.
Organizovao je Mića i depandans teleks sobe kada bi mu istekla smena. Redakcija, ili barem jedan njen deo, nastavljali su da pričaju, šale se i piju po „Grmeču”, a Mića je i na tom terenu pokazivao da je jedan od velikih kolovođa „Politike”. Napraviti od teleksdžije kult ličnosti u redakciji koja je po pravilu vašar taštine jedinstven je talenat. A Mića ga je imao za rasipanje. Zato su ga svi koji su ga bolje poznavali jednostavno obožavali. Prvo je umro teleks, a sa njim je i jedno novinarstvo otišlo u prošlost. Onda je umro i duh zezanja kojim je Mića toliko oplemenjivao čitavu redakciju. Danas svi ćute, gledajući u kompjutere. Nije to više mesto za Miću.
Random autor