U subotu, 9. marta ove godine, u 69. godini, posle teške bolesti, u Beogradu je preminuo Slobodan Žunjić, jedan od najznačajnijih naših filozofa posleratne generacije.
Bio je profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Petnaest godina je filozofiju predavao u SAD, na univerzitetima Pensilvanija u Filadelfiji i Rod Ajlend u Kingstonu. Uređivao je časopise „Teoria” i „Gledišta”. Suosnivač je Međunarodne filozofske škole „Feliks Romulijana” u Zaječaru.
Dobitnik je nagrade „Nikola Milošević” i Nagrade grada Beograda za svoju monumentalnu četvorotomnu studiju „Prirok i suštastvo – Istorija pojmovne logike kod Srba” (2013).
Nema oblasti filozofske i opšte kulture u kojoj Slobodan Žunjić nije ostavio dubok i neizbrisiv trag – bilo da je reč o antičkoj, vizantijskoj, srednjovekovnoj, modernoj ili savremenoj filozofskoj misli, o istoriji filozofije u Srba, o problemima teorijske ili praktične filozofije, o najsloženijim i najkontroverznijim pitanjima duhovne i društvene krize našeg vremena. Znanje i kultura bez premca, jasna misao i oštro pero, velika energija i beskompromisnost obeležja su celokupnog njegovog rada i delovanja. A to su, naravno, kao što s razlogom i treba da bude, stvari koje se nigde, pa ni u našoj sredini ne praštaju.
S odlaskom Slobodana Žunjića odlazi i jedan od poslednjih izdanaka jedinstvene epohe naše misaone kulture – čiji su najznačajniji predstavnici pored ostalih bili Mihailo Marković, Gajo Petrović, Mihailo Đurić, Milan Kangrga – koja je mogla da se meri najstrožim merilima evropske i svetske kulture.
M. K.