Verovatno najznačajniji vajar ovog dela Evrope Tome Serafimovski, redovni član makedonske Akademije nauka i umetnosti, inostrani član SANU i CANU kao i član Svetske akademije umetnosti i nauka iz SAD, preminuo je 3. marta u Skoplju. „Pridružiću se Medakoviću, Srbinoviću i brojnim drugim prijateljima na nebu. Nedostaju mi” – govorio je.
Rođen je 1935. godine u Zubovcu kod Gostivara. Na likovnoj akademiji u Zagrebu diplomirao je 1963. godine, u klasi Antuna Augustinčića. Kao stipendista francuske vlade tri godine je proveo u Parizu, između ostalog i kao saradnik Alicije Penalbe, najznačajnije evropske vajarke tog doba. Njegov stvaralački opus obuhvata više od 550 skulptura, od kojih je 40 monumentalnih. Njegova dela nalaze se ne samo u zemljama bivše Jugoslavije, nego i u kolekcijama Bakingemske palate, Vatikana, Berluskoni u Rimu, fondacije Kiril i Metodij u Sofiji, Udruženju književnika Francuske i brojnim drugim. Učestvovao je na oko 300 grupnih i 40 samostalnih izložbi u zemlji i svetu.
Beogradu je poklonio spomenik Ćirilu i Metodiju u parku kod Vukovog spomenika, a tu su i portreti Mije Aleksića u foajeu Narodnog pozorišta i Đure Jakšića u Skadarliji, kao i donacija SANU. Zahvalan Matici srpskoj za knjigu o njegovim spomenicima, Novom Sadu je poklonio idejno rešenje spomenika Vuku Karadžiću. Ova ideja, na žalost, nije realizovana.
RTS je emitovao zapaženi TV feljton o njegovom umetničkom opusu, a umetnička galerija RTS bogatija je za bronzanu skulpturu Ćirila i Metodija koja krasi hol ispred kulturne redakcije RTS. Svoj patriotizam ovekovečio je spomenikom pesniku Slavku Janevskom, na koji je urezao njegovu pesmu o Makedoniji: „Troška zemlja, kapka vode, parče nebo”... U sukob sa aktuelnim vlastima došao je zbog odbijanja da se stavi na čelo projekta, vrednog više miliona evra, da svojim skulpturama „potvrdi” vezu današnje sa antičkom Makedonijom. „U toj prevari neću da učestvujem” odgovorio je. Za taj stav „nagrađen” je tragikomičnom lustracijom.
Duboko smo mu zahvalni što je naše živote obogatio lepotom svog stvaralaštva i lepotom svog neponovljivog duha.
Vladimir Davidović