Posle šest nedelja spekulacija stavljena je tačka na uzrok smrti Prinsa Rodžersa Nelsona. Jedan od najvećih i najuticajnijih muzičara u istoriji popularne kulture preminuo je 21. aprila u 57. godini od slučajnog predoziranja izrazito jakim lekom protiv bolova fentinilom. Nalaz patologa, koji je preksinoć dostavljen javnosti, pokazao je da je umetnik umro od trovanja ovim lekom koji je sam sebi dao, a reč je o medikamentu iz grupe opoida, koji se smatra jačim od morfijuma (daje se kod teških operacija).
Oborio rekord „Bitlsa”
Prinsova smrt izazvala je opštu pomamu za njegovom muzikom. Čovek koji je za života objavio 39 studijskih albuma i potpisao bezbroj pesama za druge muzičare, a u čuvenom podrumu svoje kuće čuvao neobjavljenu muziku, dovoljnu za čitav naredni vek, srušio je „sa onog sveta” rekord „Bitlsa”. Osim što je u prvoj nedelji od smrti, samo u SAD, prodato 4,4 miliona albuma (najprodavaniji su bili „1999”, „Purple Rain” i tri kolekcije najvećih hitova), čak pet njegovih izdanja bili su u prvih deset na Bilbordovoj listi. Takođe, čak 19 njegovih izdanja bilo je Bilbordovoj listi Top 200, čime je srušio rekord „liverpulskih buba” (14 ploča).
U tom nalazu stoji čak i šta je imao na sebi u trenutku smrti (potpuno obučen u crno sa crnom kapom), koliko je bio visok (160 centimetara), koliko je imao kilograma (51), kakav je bio njegov bračni status (razveden), ali i da nije bilo nikakvih drugih bolesti, niti lekova koje su doprinele smrti. Obdukcija jeste potvrdila da je imao veliki ožiljak na levom kuku i ispod kolena (od operacija).
Međutim, nalazom patologa nije zatvoren „slučaj”. Kako je saopštila lokalna policija, u saradnji sa federalnom DEA, istraga o smrti se nastavlja. Mnogo pitanja, posle medicinskih nalaza, ostala su otvorena, pre svega kako i zašto je Prins imao recept za ovaj izrazito jak lek, ko mu je prepisao taj, a i ranije lekove protiv bolova koje je uzimao. Prema pisanju svetskih medija, ovakav nalaz, najverovatnije vodiće do podizanja krivičnih tužbi protiv odgovornih za njegovu smrt.
Prinsov odlazak, bez obzira na sve, jeste iznenadan jer, podsećamo, reč je o čoveku koji je izgledao daleko mlađe i vitalnije od onoga što mu je „pisalo u krštenici”. Čoveku koji je bio pobornik zdravog života, koji se klonio cigareta, droge i alkohola i koji je, istovremeno, gotovo manijakalno radio – ako nije stvarao i snimao, onda je neumorno krstario svetom nastupajući.
A do Prinsovog „oslanjanja” na lekove došlo je, prema tvrdnji njegovih prijatelja, zbog ogromnih bolova koje je trpeo. Ne zaboravimo, reč je o čoveku koji je na koncertima svoje telo, plesnim vratolomijama, testirao do krajnjih granica. Stradali su kukovi, kolena, zglobovi, ali ni ovaj nalaz, kao ni ispovesti prijatelja neće pružiti utehu silnim Prinsovim obožavaocima koji ne mogu da se pomire sa činjenicom da je šest sati ležao mrtav u liftu svoje kuće Pejsli park, iako je 1984. u jednom od svojih najvećih hitova „Let’s Go Crazy” pevao: „Zar ćemo dozvoliti da nas lift obeshrabri? O ne, nikako...”
Random autor