Миљка Лазаревић

изгубили смо ову битку, прву за твојих 87 година. И даље страшна неверица и туга, и даље очекујемо да се појавиш на вратима и шаљиво нам намигнеш. Отишла си достојанствено и некако радосно, без имало страха. Тражила си да ти пуштам твоје омиљене песме на мобилном, лупкала си руком по кревету, док смо ми око тебе певали и кришом плакали: „Од извора два путића, воде на две стране”. Понекад си дозивала своје најмилије који су одавно на оном другом свету – сестру Цмиљку, брата Павла и мајку Станику. А ми смо дозивали тебе и молили се да останеш са нама... Себично, јер знамо да више ништа неће бити исто.