Случајни сусрети најчешће постану судбински, они вас оплемене и надахну за даљи рад на професионалном, али и животном плану. Част да упознам чувеног колегу Михајла Митровића, његову супругу и унука, догодила ми се пре 15 година, када смо се на путу ка Криту нашли у истом реду у авиону. Разговор током путовања претворио се у позив од стране професора да заједно обиђемо Кносос. Обичан позив на дружење и заједнички обилазак претворио се у велики ужитак и част да минојску палату обиђем са мојом тадашњом вереницом, а данашњом супругом, и да нам на том обиласку професор Михајло Митровић буде предавач – водич кроз архитектуру минојске цивилизације. Чаробни и надахнути професорови описи су нас уз лагану шетњу и мало маште врло брзо вратили у доба моћи и снаге минојских владара, после чијих владавина су као трагови прошлости остали делови архитектуре да на аутентичном месту бележе период њихове владавине.
Као неприкосновени владар архитектонске теорије али и праксе Југославије, проф. Михајло Митровић је за будућа поколења оставио тако упечатљива дела, па се један од његових најзначајнијих архитектонских подухвата Кула Генекс с правом нашла на насловној страни каталога за изложбу у МОМА галерији у Њујорку под називом „Ка бетонској утопији: Архитектура у Југославији 1948–1980”.
Од почетка бруталистичког архитектонског покрета, пројектовања и изградње објеката попут Корбизјеовог Saint Marie De La Tourette манастира саграђеног покрај Лиона у Француској 1960. године, преко Гимназије Кагава Префектуре у Јапану аутора Кензо Танге, па надаље Комплекса Хабитат '67 Моше Сафди осамдесетих година прошлог века у време када Луис Кан ствара своје револуционарно дело парламента у Даки у Бангладешу 1982, професор Митровић пројектује бруталистички третиран, пословно-стамбени објекат – Генекс куле у Београду.
Архитектура из серијала Ратови звезда одједном тих осамдесетих постаје стварност на архитектонском небу Југославије, Србије и Београда. Куле Генекс стреме ка небу и будућности (баш као и неки од објеката из поменутог серијала), у то време је била прилика да се уверимо да смо у свету препознати и да светске кораке у архитектури пратимо достојно захваљујући таквим креаторима и мислиоцима као што је био професор Михајло Митровић.
За његов урбанистички и архитектонски опус потребно је далеко више простора, али је у овом тренутку потребно поменути да је његово оштро перо било коректор јавног мњења у вези са многим ставовима о архитектури, простору, али и развоју градова Србије. Његов отворен и јасан став и непрестана борба са медиокритетима, који из чисте сујете нису видели и препознали значај професије архитекте ради промоције својих сопствених идеја, трајала је до његових последњих дана физичког боравка на нашој малој лепој планети Земљи. Бележити успехе других колега, и писати о њима са таквом страшћу, особина је само великих хуманиста и људи без сујете, па нам је поред свих пројеката и текстова професор као вредну заоставштину оставио и књигу „Архитектура Београда 1950–2012”.
Оно што нас је професор научио и оставио нам у аманет јесте истина да се квалитет и трајање у архитектури може постићи само посвећеношћу и великим радом на истраживању и припреми теме о којој би неко писао или креирао – пројектовао амбијент, који би само на тај начин остао трајна вредност и то не појединца, већ града, државе, али и интернационалног наслеђа, уколико се то дело на адекватан начин одржава и штити. Прилика је да се наслеђе модерне па и велики број објеката које је професор Михајло Митровић пројектовао ставе под заштиту државе као архитектонски слојеви, које треба сачувати као репрезентативне примерке доба у којем су та дела настала. Тако би држава Србија имала прилику да се на адекватан начин одужи свом великом ствараоцу и креатору архитектонске мисли Србије.
Треба му рећи хвала на делима, а посебно на речима које нам је оставио пишући у „Политици” о архитектури на такав начин, који је многе генерације захваљујући умећу и таленту за писање увео у свет архитектуре на најлепши начин на који се она може речима представити.
Александар Рудник Милановић
урбаниста и архитекта
Random autor