Гордана Гордић, историчарка уметности која је истрајно годинама радила на откривању и представљању београдског културног наслеђа, преминула је у Београду 1. јула.
Шездесетих година је почела пионирски рад на систематској евиденцији, истраживању, валоризацији и заштити архитектонске баштине што је резултирало незаобилазним каталогом „Архитектонско наслеђе Београда”, који је дуго био и једини приручник који се бавио архитектонским наслеђем Београда и изазов стручњацима да се заинтересују за занемарене вредности града.
Рођена је 1939. године у Београду. Основну школу и гимназију завршила је у Београду, а Филозофски факултет у Београду (група за историју уметности) уписала је 1957/58 године и дипломирала 1962. Одмах по завршетку студија (1962) запослила се у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, где је радила до 2004. године.
Уз редован посао историчара уметности-конзерватора, Гордана Гордић је објавила збирку разгледница др Сергеја Димитријевића „Поздрав из Београда” 1986. године. Систематско прикупљање података о некадашњем Београду везало ју је за потомке угледних породица и учинило њиховим изузетним познаваоцем, што је определило издаваче да за два тома књиге „Успон Београда” из 1994. и 2000. године, управо она буде један од њених приређивача.
Стално истичући да културна баштина заслужује да буде боље представљена Гордана Гордић је у Паризу, Прагу, Москви, Санкт Петербургу, Нижњем Новгороду, Јарослављу, Пловдиву, Варшави, Цириху, Берну, Лиону, Софији, Алма Ати, али и широм Југославије, а затим Србије и Црне Горе организовала изложбе о културним добрима Београда.
Захваљујући њеном залагању специфична област као што је заштита споменика културе постала је занимљива и за новине, радио и телевизију. Била је стални сарадник културних рубрика „Политике”, „Политике експрес”, „Вечерњих новости”, „Политикиног Забавника”, часописа „Дуга”, „Илустрована Политика” и „Стари град”.
За укупан допринос који је дала заштити културног наслеђа, Друштво конзерватора Србије јој је 1997. године доделило годишњу награду. Године 2001. за трајни допринос култури главног града, Културно-просветна заједница Београда доделила јој је златни Беочуг. Незаобилазне су и награде Руске академије архитектуре, као и Друштва архитеката Русије за изложбу и каталог „Руски архитекти у Београду” и бројне награде, признања, повеље и плакете Скупштине града Београда, Дечјег културног центра и Урбанистичког завода, Туристичке организације Београда и других.
Сахрана Гордане Гордић је данас на Новом Бежанијском гробљу у Београду. Опело почиње у 12.00 сати, а сахрана у 12.30.
К. Р.