Професор доктор, некадашњи министар просвете у пет влада и бивши амбасадор у Москви Данило Ж. Марковић преминуо је у 85. години живота, јавља РТС.
Данило Ж. Марковић рођен је 30. јуна 1933. године у у селу Дол у општини Бела Паланка. Основну школу завршио је у родном селу, а средњу школу - гимназију у Белој Паланци. Универзитетске студије завршио је на Правном факултету у Београду дипломиравши на истом 1958. године,
По регулисању војне обавезе уписао је докторске студије - теоријско-правни смер, на Правном факултету у Београду. У исто време уписао је докторске студије и на Економском факултету у Београду - теоријско-економски смер. Усмени докторски испит положио је на Економском факултету октобра 1964. а докторску дисертацију одбранио фебруара 1965. године.
На новооснованом Правно-економском факултету у Нишу 1960. године Данило Ж. Марковић изабран је у звање асистента за предмет социологија на Правном одсеку тог Факултета. По одбрани докторске дисертације Марковић је (1965. године) изабран у звање доцента за предмет социологија, а у звање ванредног професора за исти предмет (1970. године) на Економском одсеку истог Факултета.
Марковић 1974. године бива изабран у звање ванредног професора за предмет социологија рада на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На том Факултету у звање редовног професора за исти предмет изабран је 1975. године.
Од 1994. до 1998. године др Марковић прекида рад на универзитету због ангажовања у дипломатији (на дужности изванредног и опуномоћеног амбасадора СР Југославије у Руској Федерацији).
По завршетку мандата у дипломатији, др Марковић наставља рад на Универзитету у својству редовног професора за предмет социјална екологија на Учитељском факултету Универзитета у Београду, али и на многим другим факултетима.
Предавања у иностранству
Др Марковић за време студијских боравака или по позиву држао је предавања и у иностранству: у Бугарској, Пољској, у Немачкој, Великој Британији у Француској, у Руској Федерацији и Кини.
Поред учешћа у извођењу наставе из социологије на више факултета у земљи и иностранству др Марковић је био, или је члан, већег броја редакција часописа и уредник више зборника радова. Дуго година био је члан редакције часописа "Социологија села" (Загреб) и "Ревија рада" (Београд). Био је члан редакције и заменик главног редактора Социолошког лексикона (Београд, 1982), члан редакције Енциклопедије самоуправљања, Малог лексикона самоуправљача (Београд) и члан редакције „Економске енциклопедије (Кијев).
Био је уредник више зборника радова, међу којима и зборника радова Економског факултета у Нишу и Дефектолошког факултета у Београду. Сада је члан редакције часописа „Образовање - теорија и пракса" (Београд - Москва) и члан Међународне редакције часописа „Социолошка истраживања" (Москва).
Др Данило Ж. Марковић имао је више одговорних функција на Универзитету. На Универзитету у Нишу био је члан првог Савета универзитета (1965-1967), декан Економског факултета у два узастопна мандатна периода (1970-1974) и члан Матичне комисије за оснивање Филозофског факултета (1970-1972). На Универзитету у Београду био је члан Наставно-научног већа Универзитета 1976-1978, први декан Дефектолошког факултета (1976-1978), шеф Катедре за политичку социологију Факултета политичких наука, продекан за последипломске студије и декан истог Факултета (1986-1988).
Функције ван факултета
Др Марковић имао је значајне функције и одговорне дужности и ван универзитета. Био је министар просвете у пет влада Републике Србије (1989-1993) и потпредседник те Владе 1992-1994. Уз то био је посланик прве вишестраначке Народне скупштине Србије (1990-1992) и посланик Већа грађана Савезне скупштине (1992-1994). Од 1994. до 1998. године био је изванредни и опуномоћени амбасадор Савезне Републике Југославије у Руској Федерацији.
Др Данило Ж. Марковић исказао је широко интересовање за више области социологије, али је, како се да видети из библиографије његових радова, посебан допринос дао развоју посебних социологија: социологије рада, социологије безбедног рада и социјалне екологије (за последње две може се сматрати и њиховим утемељивачем). Његов допринос развоју ових посебних наука - социологија, исказан је не само великим бројем публикованих радова из домена ових наука, већ и његовим ангажовањем у њиховом утемељивању као академских дисциплина.
Др Марковић је заслужан за њихово прихватање као наставних предмета на више факултета и виших школа, нпр. социологије рада на економским и техничким факултетима и вишим школама, социологије безбедног рада (социологије заштите на раду) на Факултету заштите на раду у Нишу, социјалне екологије на Факултету политичких наука у Београду, Факултету заштите на раду у Нишу, Филозофском факулету у Нишу и на свим учитељским факултетима у Србији.
Уз то др Марковић је организовао посебне смерове, последипломских студија из социологије рада и социјалне екологије и био њихов руководилац на Факултету политичких наука у Београду. Поред тога др Марковић се ангажовао да ове посебне социологије буду заступљене у наставним плановима последипломских (магистарских) студија и у другим смеровима на факултетима где је то било примерено карактеру тих студија.
Прве магистарске тезе и докторске дисертације из социјалне екологије рађене су и одбрањене на Факлтету политичких наука у Београду под руководством др Марковића. Иначе др Марковић је дао значајан допринос оспособљавању и развоју научног подмлатка. Учествовао је као ментор или као члан комисије, на више факултета, у изради и одбрани око 60 магистарских теза и 30 докторских дисертација, преноси РТС.
Random autor