Аранђеловац – Један од најзначајнијих песника који је у својим стиховима опевао орашачке устанике – Душан Чоловић преминуо је 4. марта у свом стану у Београду, а сахрањен је у Аранђеловцу на гробљу Рисовача.
Рођен је 1934. године у Орашцу код Аранђеловца. Школовао се у родном месту и Београду, где је завршио петоразредну Богословију Свети Сава. Свој радни век провео је у Београду, али се увек радо враћао у свој родни Орашац и Аранђеловац. Објавио је више од двадесет збирки песама („Завет” 1984; „Постоји дан” 1985; „Стабло вечне шуме” 1986; „Задовољни смешак претка” 1987; „Глад времена” 1989; „Година прва, дан први” 1994; „Треба проговорити” 1995; „Говорим о теби” 1997; „Житни језик” 2000; „Трагом прочишћене светлости” 2002; „У икони душе” 2005; „Орашачки пут” 2007; „Одјек бескраја” 2008; „Светлосне двери” 2009; „Синовима тајне свевишње” 2010; „Млеко језика” 2011; „Унутрашње небо” 2012; „Изабране песме” 2013; „Лишће времена” 2014; „Боје живота” 2015; „Откинуто од вечности” 2016; „Говорим да бих заћутао” 2017; „Оранице памћења” 2018), приредио монографије „Орашац у прошлости и данас” (са М. Јаковљевићем) 1994, „У храму Усталаца (избор родољубивог песништва)” 1995, „Светковине завичаја (у славу Вожда и устаника)” 1999. и „Сретењске зоре – Изабране песме о Првом српском устанку” 2002, библиофилско издање антологије „Захвално потомство 1804–2004.” 2003. године и антологију „Уздарја Првом српском устанку” 2008. године.
Песме су му превођене на многе језике и објављиване у часописима, зборницима и антологијама у земљи и иностранству. Добитник је бројних националних и књижевних признања за целокупно животно дело.
В. Проковић