БЕОГРАД – Директор Београдског центра за људска права проф. др Војин Димитријевић преминуо је данас у Београду у 81. години, а његове колеге, сарадници, стручњаци и политичари оцењују да је његовом смрћу Србија избубила великог борца за грађанско друштво, људска права и правну државу.
Београдски Центар за људска права је истакао да су смрћу Војина Димитријевића, кога су у Србији многи волели, а поштовали сви, па и противници, борба за људска права и изградњу демократије у земљи претрпели озбиљан губитак.
„Велика елоквенција, јака аргументација, смиреност у расправи, упорност у инсистирању на спровођењу права и правде и велико поштовање за човека, допринели су великом уважавању професора Димитријевића у свету и у Србији”, навео је тај Центар.
Председник Демократске странке Борис Тадић изразио је жаљење због смрти професора Војина Димитријевића.
„Немерљиве су заслуге Војина Димитријевића, истакнутог правника, професора и активног борца за људска права на пољу демократизације нашег друштва. Војин Димитријевић ће бити упамћен као бескомпромисни борац за мир, толеранцију и заштиту људских права, оставио је неизбрисиво дело у правној науци и достојно је годинама представљао Србију у међународним правним форумима”, указао је Тадић.
Он је истакао да је захвалан професору Димитријевићу и на изузетној сарадњи у Правном савету док је обављао дужност председника Републике.
Запослни Мисије ОЕБС-а у Србији изразили су жаљење због смрти директора Београдског центра за људска права, наводећи да је Димитријевић радио као експерт током преговора српских власти и ОЕБС-а, где је помогао да се успостави Мисија у Србији.
Проф. Димитријевић је био неуморни заступник равноправности и унапређења људских права, демократије и владавине закона - оних вредности које чине темељ рада ОЕБС-а, навела је в.д. шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Пола Тиди у саопштењу.
Независно удружење новинара Србије и Независно друштво новинара Војводине изразили су саучешће његовој породици, Београдском центру за људска права на чијем је челу био и целој Србији која је остала, како се наводи, без једног од својих највреднијих људи.
Саучешће породици, пријатељима и сарадницима Димитријевића изразио је и Европски покрет у Србији, наводећи да је он дао неизбрисив допринос развоју Европског покрета и изградњи европске Србије.
„Деценијама је, неуморно и несебично, својим личним примером, огромним знањем, залагањем и доследношћу доприносио успостављању демократских вредности и заштити људских права и слобода у Србији”, додаје се у саопштењу.
Његова смрт, како се истиче, представља велики губитак за грађанско друштво у Србији и све његове пријатеље и поштоваоце.
Градоначелник Београда Драган Ђилас упутио је саучешће породици Димитријевић, наводећи да ће га грађани памтити као неуморног борца за правду.
„Професор Димитријевић је, као један од наших најбољих правника и стручњака за међународно право, био дубоко поштован не само од својих колега, већ од свих који су вршили неку фунцију бранећи демократске процесе у нашем друштву и штитећи међународно право наше државе и њених грађана”, наводи Ђилас.
Председник скупштинског Одбора за људска права Мехо Омеровић је, у саучешћу породици и сарадницима Димитријевића указује да је Србија изгубила великог борца за грађанско друштво и правну државу.
Заштитник грађана Саша Јанковић је оценио да је Србија остала без свог највећег борца за људска права, оног чија су мисао и дело у темељу данашњих грађанских слобода сваког њеног житеља и у темељу свих институција које се њима баве.
Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић изјавио је да је одлазак Димитријевић велики губитак за друштво у Србији, које је у њему имало поузданог и вредног професора, храброг активисту за људска права и велики научни ауторитет.
Димитријевић се супротставио рату када то у Србији није било ни лако ни једноставно, као што се борио за демократизацију Србије против Милошевићевог поретка у друштву које дуго није било спремно за истину о природи тог система, навео је Јовановић у писаној изјави.
Војин Димитријевић је рођен 1932. године у Ријеци, дипломирао и докторирао је на Правном факултету у Београду, на којем је до 1998. године био редовни професор.
Био је почасни доктор неколико универзитета у свету и гостујући професор на Универзитету Вирџинија у САД и универзитетима у Ослу, Норвешка и Лунду, Шведска, као и Универзитета Мек Гил у Монтреалу и Универзитета Кент (Кентербери). Носилац је ордена Легије части.
Од 1995. године био је директор Београдског центра за људска права. Од 2000. године био је члан Венецијанске комисије Савета Европе за демократију путем права, а 2001. године именован је за судију ад хок Међународног суда правде.
Био је члан Сталног арбитражног суда у Хагу, председник Југословенског удружења за међународно право, председник Савета Института за међународну политику и привреду и председник Управног одбора Југословенске кинотеке. Од 2003. године био је члан Савета за борбу против корупције.
Један је од оснивача Форума за међународне односе, а члан Српског ПЕН Центра био је од 1986. године. Био је члан и потпредседник Комитетета УН за људска права од 1982. до 1994. године.
Основао је Балкански политички клуб, а радио је и као комесар Међународне комисије правника. Објавио је стотине радова у реномираним страним и домаћим часописима и издавачким кућама „Међународно право и људска права”, „Међународни односи”, „Тероризам”, „Страховлада”, „Силажење с ума”.
Taнјуг