Синоћ је у Геронтолошком центру „Београд”, у Дому на Вождовцу, преминуо истакнути културни прегалац Драгован Јовановић (Младеновац, 1937). Био је филмски и позоришни редитељ, писац филмских сценарија и радио-драма, оснивач једног од наших најстаријих фестивала у Сопоту „Слободарске свечаности”, који је недавно преиначен у „Софест”. Као директор Музеја позоришне уметности, основао је Театротеку, захваљујући којој је сачувано непроцењиво позоришно благо на видео-касетама. Драгован Јовановић, иначе студент прве генерације драматургије на Факултету драмских уметности са Велимиром Лукићем и Видом Огњеновић, на позив Бојана Ступице, постао је драматург Југословенског драмског позоришта и асистент великог редитеља.
У време кад је био директор Музеја позоришне уметности, Драгован Јовановић је оснивач највећег глумачког признања ‚‚Добричин прстен”.Режирао је али и написао сценарија за неколико филмова међу којима је наш први партизански филм ‚‚Девојка са Космаја”, са Људмилом Лисином у главној улози. Захваљујући писму Хрушчову, руска глумица је успела да добије дозволу и дође у нашу земљу и постане супруга редитеља Јовановића, са којим има и сина, успешног сценографа и сликара који сада с мајком живи у Израелу.
Потписао секао редитељ и аутор сценаријафилмова „Мирис земље”,„Саблазан”,„Против Кинга”, „Бекство”. Добитник је и награде у Карловим Варима. Јовановић је у време боравка у Бразилу режирао и запажене позоришне представе у Рио де Жанеиру. Своју љубав према театру и глумцима давао је готово до краја, радећи у Дому културе у Младеновцу. Био је и директор ‚‚Југоконцерта” и заменик директора у Заводу за научну и техничку сарадњу. После тога тражио је да се пензионише, а од 2005. године живео је у Дому на Вождовцу. Био је кандидат у два маха за Националну пензију, али нажалост, није је дочекао.
Дан сахране на гробљу у Младеновцу, биће накнадно саопштен.
М.Р.