Шпански стрип цртач Хозе Ортис, вероватно најпознатији по постапокалиптичном серијалу „Хомбре”, преминуо је у Валенсији у 82. години, известили су шпански медији, а пренела је Бета.
Овај великан светског стрипа, којег је југословенска публика највише упознала преко „Хомбреа”, „Тарзана” и кратких стрипова објављених у „Стрипотеци” и „Спунку”, од прошле седмице је био у болници у Валенсији због проблема са срцем.
Ортис је рођен 1932. године у шпанском граду Картагена, а још као млад је почео да црта стрипове и осваја награде, па је 1962. године почео да ради за британско тржиште.
Његова слава је почела 1974. године, када је почео да ради за америчку издавачку кућу „Ворен паблишинг”, и за њу је све до 1983. године, када је пропала, цртао хорор серијале као што су „Апокалипса”, „Ноћ џекеса”, „Coffin” и „Вампирела”.
 | Његов вероватно најзначајнији хорор из тог периода јесте „Четири јахача апокалипсе”, стрип који је је у Југославији објављивао „Спунк”. Ортиз је такође нацртао много епизода „Тарзана” који је у Југославији имао засебну стрип ревију. Ортис се у Шпанију вратио 1981. године и у тандему са сценаристом Антониом Сегуром створио свој најзначајнији |
стрип „Хомбре” (Човек), који је често поређен са Хермановим остварењем „Џеремаја” због сличне, постапокалиптичне премисе: цивилизација се распала, а преживели се сналазе како знају и умеју у новом, суровом свету.
Међутим, критичари су указивали да је „Хомбре” знатно суровије, мрачније и реалистичније остварење, са својим насловним ликом, средовечним антихеројем који лута светом потонулим у мрак и дивљаштво, будући да је остао без енергената.
У осамдесетим годинама прошлог века, када је шпански стрип био на врхунцу, Хозе Ортис, Антонио Сегура и њихове угледне колеге Леополд Санчез, Манфред Сомер и Хорди Бернет основали су издавачку кућу „Метропол”, која је током кратког постојања издавала три магазина. У истом периоду, плодни Ортис је доста сарађивао са британским издавачима, а у једном тренутку је цртао „Судију Дреда”.
Ортис се у деведесетим окренуо италијанском тржишту и издавачкој кући „Бонели”, за коју је цртао „Кена Паркера” и „Текса Вилера”.
Р. С.
Random autor