Драмски уметник Боривоје Бора Кандић познат по улози младог Вука Караџића у телевизијској серији „Вук Караџић”, редитеља Ђорђа Кадијевића (1987), али и по занимљивим позоришним искорацима, преминуо је прексиноћ у Београду.
Бора Кандић рођен је у Мостару 31. мај 1961, где је његов отац Милош као глумац имао ангажман и упознао његову мајку Неду. Уписао је најпре глуму на Академији уметности у Новом Саду у класи Бранка Плеше, али је ипак после тога конкурисао на Факултету драмских уметности у Београду, где је и дипломирао глуму у класи Арсенија Јовановића. Недуго затим своју позоришну каријеру везао је за Југословенско драмско позориште, чији члан је био од 1986. до 1997. године, али је и пре тога остварио неколико улога у овом театру: „Колубарска битка” Добрице Ћосића, у режији Арсенија Јовановића, „Зли дуси” Ф. М. Достојевског, у режији Стеве Жигона, „Мали принц” Антоана де Сент Егзиперија, у режији Карлоса Медине, „Лова” Џоа Ортона, у режији Ненада Илића.
‒ Када смо имали испите на првој години ФДУ-а, ишли смо да гледамо и представе новосадске академије. Пришао сам да се поздравим са Плешом, али није хтео да ми пружи руку. После сам играо код њега у комаду „Веселе жене Винџорске” у ЈДП-у. Није била баш велика улога, али ме је узео. Одљутио се ‒ причао је својевремено Кандић.
Поклоници сценске поетике имали су прилику да га гледају и у представама: „Родољупци” Јована Стерије Поповића, у режији Дејана Мијача, „Дом Бергманових” Ненада Прокића, у режији Невенке Јанаћ, „Сеобе” Милоша Црњанског, у режији Виде Огњеновић, „Госпођа Колонтај” Агнете Плејел, у режији Иване Вујић, „Ружење народа” у два дела Слободана Селенића, у режији Дејана Мијача, „Шта то Кабуш погрешно ради” Макса Фриша, у режији Олге Савић, „Ваљевска болница” Добрице Ћосића, у режији Дејана Мијача, „Жак или Покорност” Ежена Јонеска, у режији Никите Миливојевића, „Сумњиво лице” Бранислава Нушића, у режији Николе Симића, „Марио и мађионичар” Томаса Мана, у режији Никите Миливојевића, „Не очајавајте никад” Бранислава Нушића, у режији Мирослава Беловића, „Терговци” Емануела Козачинског, у режији Виде Огњеновић.
Бора Кандић често је препричавао анегодоте из глумачког живота у ЈДП-у. Незаборавно је, знао је да прича, како се Лане Гутовић нашалио са Марком Тодоровићем, који је много пута тумачио Тита.
‒ Лане не буде лењ и позове једног нашег друга Слободана, који је био у Холивуду, и замоли га да пошаље Марку писмо да треба тамо да игра Тита. И овај стварно то уради, направи неки печат и пошаљу Марку „званичан” позив из Холивуда да глуми Тита. У том тренутку Лане и Марко играју у представи „Буба у уху”, доста се и друже, али Марко му не говори ништа, ваљда из глумачке сујете, да му неко нешто не поквари. Једне вечери су мало попили и он се повери Ланету: „Звали су ме из Холивуда да играм Тита.” Лане каже: „Ма дај, не зезај, покажи.” Ту су били Ирфан Менсур и Воја Брајовић. Лане каже: „Али овде пише да Тито има 70 година, а ти си млад”, на шта Марко одговара: „Е мој Лане, холивудска шминка чини чуда.” После нису разговарали годинама ‒ присећао се Кандић, који је играо и на другим позоришним сценама: „Бандитска балада”, СНП Нови Сад, „Српска драма”, Звездара театар, али и у телевизијским серијама „Крај династије Обреновић”, „Срећни људи”, „Мали кућни графити”, „Сељаци”, „Грех њене мајке”...
Иза Боре Кандића је и занимљива филмска каријера. Прву улогу имао је у филму „Шећерна водица”, играо је и у фимовима „Варљиво лето”, „Дневник увреда”...
У потрази за својим местом под сунцем Кандић се 1998. године преселио у Аустралију, прво је живео у Перту, затим у Мелбурну и Сиднеју, да би се у Србију вратио 2007. године.
Random autor