Поводом одласка бритранског глумца Џона Чалиса, популарног Бојсија из култне серије Мућке”, Дејвид Џејсон који је у истој серији играо Дел Боја, рекао је да му је тешко да размишља о свету без њега. „Гардијан” је пренео да је Џејсон Чалиса описао као џентлмена у правом смислу те речи и да је додао:
‒ Бојси је лик који су обожаваоци ове серије толико волели да сам задовољан што сам био сведок тог излива љубави на недавној 40. годишњици прве епизоде „Мућки” која је снимљена 1981.
И глумица Сју Холдернес, која је у „Мућкама”, као и у серији „Зелена трава”, играла Бојсијеву супруг Марлин, одала је почаст вољеном пријатељу и констатовала: „Марлин без Бојсија ‒ то је незамисливо.”
Мада је играо у више од 70 серија, у седам филмова и остварио значајне улоге у лондонским и њујоршким позориштима, каријеру Џона Чалиса је обележила улога подругљивог и бескрупулозног продавца половних аутомобила Бојсија у „Мућкама”. Треба подсетити да је ова британска серија аутора Џона Саливана, којег је сам Чалис описао као човека из радничке класе који је мрзео снобове, поједнако хваљена и од критике и од публике, да је освојила бројне награде, укључујући и признање Британске академије, а да је 2004. године у Би-Би-Сијевом истраживању проглашена најбољим британским ситкомом.
И сам Чалис је у једном ранијем интервјују за „Гардијан” потврдио да је улога у серији „Мућке” најсрећнија ствар која му се догодила у каријери. Том приликом је похвалио Дејвида Џејсона и Николаса Линдхерса који у серији играју Дел Боја и Роднија и рекао да је хемија између њих ставила овај двојац на исти ниво на коме су некад били Стен Лорел и Оливер Харди (познати као „Станлио и Олио”). Говорећи о „Мућкама”, додао је да је првобитно био резервисан према тој серији, али да је она одмах катапултирала целу глумачку екипу у невероватну популарност. „То је било први пут да су многе од нас, које су до тада на улици заустављали само полицајци, почели да заустављају телевизијски гледаоци који су нам говорили како уживају у серији и чак цитирали наше речи”, рекао је Чалис.
Многим Енглезима није јасно зашто је серија „Мућке” толико популарна у Србији. И за Џона Чалиса је то било откриће, па је снимио документарни филм „Бојси у Београду”. Причао је да је, кад су му рекли да желе да га интервјуишу неки новинари из Србије, мислио да га завитлавају. Чак и кад је званично позван у Београд да буде гост у једној емисији, опет је мислио да га завитлавају. А кад је дошао, уверио се да су овде „Мућке” заиста популарне и постао пријатељ Србије. У Београду је први пут био 2013, а следеће, за време великих поплава у Србији, позвао је своје сународнике у Британији да помогну. У јануару 2020. поново је био у нашем граду због снимања поменутог документарца. Од тада га и Србија својата па му је предложено да добије наше држављанство (почасно), што је прихватио, али га није и дочекао, и поручивао је да једва чека да прође пандемија и да поново дође у нашу земљу.
Чалис је, дакле, био вољен у Србији и пре него што је овде крочио и почео са симпатијама да пише о Србима на свом твитер налогу. Њега су овде волели и пре него што је постојао „Твитер”. Ако претпоставимо да су Дел Бој и Родни били најомиљенији ликови из „Мућки”, а после њих дека Тротер (Ленард Пирс), односно стриц Алберт (Бастер Мерифилд), Бојси је сигурно био већ на четвртом месту. У последње време се вероватно код многих, оних који све мере тиме ко колико воли Србију, попео и на прво место, па је после вести о његовој смрти Горан Весић, заменик градоначекника Београда, најавио да ће Чалис за три године добити и улицу у Београду. Ако ставимо све на страну и меримо само оно што је својим радом пружио, за онолики смех који је подарио људима, и улицу је заслужио, па чак и у Београду, уз услов да се не забораве и они овдашњи који су задужили нашу културу а улицу никада добили нису.
Шта би Чалис на ово рекао можемо само да нагађамо, али сасвим сигурно знамо да би се Бојси насмејао оним карактеристичним „митраљеским смехом” за који је више пута испричао да је настао као имитација смеха који је случајно чуо у кафани.
Random autor