Gospodinu muzičkoj zvezdi s poštovanjem

Za 19 godina, koliko postoji emisija Tanje Peternek Aleksić „TV lica... kao sav normalan svet”, nije se dogodilo, kao proteklog vikenda, da i u subotu i nedelju budu emitovane one koje su nosile tužni  predznak In memoriam.

Tanja Peternek Aleksić snimila je oko sedam stotina emisija s ljudima različitih generacija i profesija, ali uvek zanimljivih biografija. Zahvaljujući njenoj bogatoj arhivi, u subotu 15. maja, na RTS reprizirana je emisija u kojoj je gost bio Bratislav Braca Petković, poslastičar s diplomom režije, nekadašnji ministar kulture i informisanja i osnivač Muzeja automobila i pozorišta Moderna garaža. Tog dana stigla je vest da je preminuo legendarni pevač Đorđe Marjanović i već sutradan Tanja Peternek je od svoje dve emisije izmontirala „In memoriam – TV lica...” u kojoj je starije generacije podsetila, a mlađima na primeru pokazala šta je šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina značilo biti zvezda. I zašto je Đorđe Marjanović bio toliko slavljen, obožavan u našoj zemlji i u Sovjetskom Savezu.

Ali pre toga, moramo se zapitati šta bi bilo da ne postoji ova emisija? Kako bi javni servis promptno reagovao na vest o smrti ljudi koji su mnogo puta učestvovali u njenim programima? Nesumnjivo je da će prigodnom emisijom RTS odati počast Đorđu Marjanoviću, samo im je za to potrebno nekoliko dana.

A iz iskustva znamo da im brzina nije jača strana.

U emisiji koja je emitovana u nedelju u 17 časova, o poznatom pevaču, kojeg je samo bolest uspela da odvoji od obožavalaca i muzičke scene, govorili su verni članovi njegovih klubova obožavalaca. U Australiji je 1990. na koncertu Lepe Brene, kojoj je bio gost na turneji, doživeo moždani udar na sceni, dok je pevao kompoziciju „Mene nema ko da žali”. Ali ljubav   obožavalaca pratila ga je do kraja života. A saznali smo od njih i zašto. Uvek je imao vremena za svoju publiku, poznavao je mnoge „đokiste”, bio im je idol ali i prijatelj. Učio ih je životu, zabranjivao da dolaze na skupove ukoliko imaju loše ocene, opominjao da ne puše, kumovao im na venčanjima.

Sada, kad su slavne brojne osobe koje od svih talenata imaju samo onaj za samoreklamiranje, kada publika strepi nad ljubavnim vezama rijaliti zvezda, kada je važan onaj kojim zarađuju od reklamiranja na  društvenim mrežama, teško je povezati te dve epohe. Danas popularni unajmljuju telohranitelje da ih brane od susreta s publikom... A Đorđe je na vrhuncu karijere nalazio vremena da obiđe bolesnu majku članice svog fan kluba.

Zato se samo njemu dogodilo da bude povod za demonstracije hiljada ljudi. Naime, u aprilu 1961. u Domu sindikata održavalo se takmičenje „Zlatni mikrofon”, koje su prenosili Radio Beograd i televizija. Žiri je priznanja dodelio Loli Novaković, Nadi Knežević i Anici Zubović. Kad je publika shvatila da je njihov miljenik ostao bez trofeja, zvižducima  je prekinula manifestaciju, napustila salu, a Marjanovića na rukama nosila do Terazija...

Retko se na radiju čuju „Zvižduk u osam”, „Romana”, „Ludo srce”, „Milord”, ali ih publika zna.