За 19 година, колико постоји емисија Тање Петернек Алексић „ТВ лица... као сав нормалан свет”, није се догодило, као протеклог викенда, да и у суботу и недељу буду емитоване оне које су носиле тужни предзнак In memoriam.
Тања Петернек Алексић снимила је око седам стотина емисија с људима различитих генерација и професија, али увек занимљивих биографија. Захваљујући њеној богатој архиви, у суботу 15. маја, на РТС репризирана је емисија у којој је гост био Братислав Браца Петковић, посластичар с дипломом режије, некадашњи министар културе и информисања и оснивач Музеја аутомобила и позоришта Модерна гаража. Тог дана стигла је вест да је преминуо легендарни певач Ђорђе Марјановић и већ сутрадан Тања Петернек је од своје две емисије измонтирала „In memoriam – ТВ лица...” у којој је старије генерације подсетила, а млађима на примеру показала шта је шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година значило бити звезда. И зашто је Ђорђе Марјановић био толико слављен, обожаван у нашој земљи и у Совјетском Савезу.
Али пре тога, морамо се запитати шта би било да не постоји ова емисија? Како би јавни сервис промптно реаговао на вест о смрти људи који су много пута учествовали у њеним програмима? Несумњиво је да ће пригодном емисијом РТС одати почаст Ђорђу Марјановићу, само им је за то потребно неколико дана.
А из искуства знамо да им брзина није јача страна.
У емисији која је емитована у недељу у 17 часова, о познатом певачу, којег је само болест успела да одвоји од обожавалаца и музичке сцене, говорили су верни чланови његових клубова обожавалаца. У Аустралији је 1990. на концерту Лепе Брене, којој је био гост на турнеји, доживео мождани удар на сцени, док је певао композицију „Мене нема ко да жали”. Али љубав обожавалаца пратила га је до краја живота. А сазнали смо од њих и зашто. Увек је имао времена за своју публику, познавао је многе „ђокисте”, био им је идол али и пријатељ. Учио их је животу, забрањивао да долазе на скупове уколико имају лоше оцене, опомињао да не пуше, кумовао им на венчањима.
Сада, кад су славне бројне особе које од свих талената имају само онај за саморекламирање, када публика стрепи над љубавним везама ријалити звезда, када је важан онај којим зарађују од рекламирања на друштвеним мрежама, тешко је повезати те две епохе. Данас популарни унајмљују телохранитеље да их бране од сусрета с публиком... А Ђорђе је на врхунцу каријере налазио времена да обиђе болесну мајку чланице свог фан клуба.
Зато се само њему догодило да буде повод за демонстрације хиљада људи. Наиме, у априлу 1961. у Дому синдиката одржавало се такмичење „Златни микрофон”, које су преносили Радио Београд и телевизија. Жири је признања доделио Лоли Новаковић, Нади Кнежевић и Аници Зубовић. Кад је публика схватила да је њихов миљеник остао без трофеја, звиждуцима је прекинула манифестацију, напустила салу, а Марјановића на рукама носила до Теразија...
Ретко се на радију чују „Звиждук у осам”, „Романа”, „Лудо срце”, „Милорд”, али их публика зна.
Random autor