Plećata ljudeskara blagotvorne naravi, naš kolega Rade Erceg, dugogodišnji novinar „Politikine” kuće, počeo je da piše još u fakultetskom listu, studirajući žurnalistiku na Voždovcu.
Voleo je da ispija kafe u podrumskoj sali Fakulteta političkih nauka, zvanoj „Klub”, gde sam ga i upoznao.
U obaveznoj „vijetnamki”, sa kutijom „drine” bez filtera na stolu i širokim osmehom obradovao bi se svakom ko bi mu se pridružio, makar to bila i najnepodnošljivija zamlata od koje su svi drugi bežali.
Bila je to i ostala karakterološka žanr-slika, zamrznuti kadar.
Voleo je ljude.
Rođen je u selu Obrovac kod Bačke Palanke, 14. avgusta 1957. godine. Umro je 9. maja ove godine, a dva dana kasnije sahranjen je u Bačkoj Palanci.
Po porodičnom poreklu je iz Livanjskog polja, sa istočne strane Dinare, gde je haralo endehazijsko zlo koje je, baš u „prokletom Lijevnu”, kako ga krsti hajdučka narodna pesma, izazvalo pesnika Ivana Gorana Kovačića da napiše poemu „Jama”. O familijarnim tragedijama i traumama iz tog nedoba pričao je tiho, samo na propitivanje drugih.
Godine 1989. posle pet-šest godina pisanja u listu „Rad”, došao je u „Politiku Ekspres” gde je čitavu deceniju bio noćni urednik. U kasno leto 2006. počistila ga je kadrovska metla tada najjače političke stranke, kojom su mahali komesari koji i danas figuriraju kao „umne srpske glave”, vešte u eliminisanju njima nepodobnih
Posle otkaza svaštario je, nastojeći da ishrani porodicu. Šegačeći se, pričao je kako je godinama radio na gradilištu, praveći beton i malter na mešalici.
Posle nešto manje od decenije vratio se u „Politiku novine i magazini”.
Bio je pravoslavni vernik. Znao je, diskretnim savetima, upućivati svoje raspojasane kolege na stazu duhovnosti. Neke je odučio od navike psovanja. Njegova dva sina su teolozi, a ćerka diplomirani politikolog.
Poslednjih godina, u svojoj porodičnoj kući u Bačkoj Palanci organizovao je, pod pokroviteljstvom opštine, likovnu koloniju. Prihod od prodaje umetničkih dela prosleđivao je u humanitarne svrhe. S velikim oduševljenjem pričao je o svom tamošnjem vinogradu čijim je destilatima pojio žedne umetničke duše.
Vječnaja pamjat našem kolegi, drugaru i prijatelju Radetu Ercegu.
M. Č.