Плећата људескара благотворне нарави, наш колега Раде Ерцег, дугогодишњи новинар „Политикине” куће, почео је да пише још у факултетском листу, студирајући журналистику на Вождовцу.
Волео је да испија кафе у подрумској сали Факултета политичких наука, званој „Клуб”, где сам га и упознао.
У обавезној „вијетнамки”, са кутијом „дрине” без филтера на столу и широким осмехом обрадовао би се сваком ко би му се придружио, макар то била и најнеподношљивија замлата од које су сви други бежали.
Била је то и остала карактеролошка жанр-слика, замрзнути кадар.
Волео је људе.
Рођен је у селу Обровац код Бачке Паланке, 14. августа 1957. године. Умро је 9. маја ове године, а два дана касније сахрањен је у Бачкој Паланци.
По породичном пореклу је из Ливањског поља, са источне стране Динаре, где је харало ендехазијско зло које је, баш у „проклетом Лијевну”, како га крсти хајдучка народна песма, изазвало песника Ивана Горана Ковачића да напише поему „Јама”. О фамилијарним трагедијама и траумама из тог недоба причао је тихо, само на пропитивање других.
Године 1989. после пет-шест година писања у листу „Рад”, дошао је у „Политику Експрес” где је читаву деценију био ноћни уредник. У касно лето 2006. почистила га је кадровска метла тада најјаче политичке странке, којом су махали комесари који и данас фигурирају као „умне српске главе”, веште у елиминисању њима неподобних
После отказа сваштарио је, настојећи да исхрани породицу. Шегачећи се, причао је како је годинама радио на градилишту, правећи бетон и малтер на мешалици.
После нешто мање од деценије вратио се у „Политику новине и магазини”.
Био је православни верник. Знао је, дискретним саветима, упућивати своје распојасане колеге на стазу духовности. Неке је одучио од навике псовања. Његова два сина су теолози, а ћерка дипломирани политиколог.
Последњих година, у својој породичној кући у Бачкој Паланци организовао је, под покровитељством општине, ликовну колонију. Приход од продаје уметничких дела прослеђивао је у хуманитарне сврхе. С великим одушевљењем причао је о свом тамошњем винограду чијим је дестилатима појио жедне уметничке душе.
Вјечнаја памјат нашем колеги, другару и пријатељу Радету Ерцегу.
М. Ч.