Prema izveštajima agencija
Američki glumac i zabavljač Miki Runi, poznat po mnogim filmskim, pozorišnim i televizijskim ulogama, najviše iz prve polovine 20. veka, preminuo je u 93. godini. Runi je umro u svom domu u Los Anđelesu, okružen svojom porodicom.
Runi je rođen kao Džo Jul 1920. godine u Bruklinu, a u karijeri je nagrađen počasnim Oskarom, „dečjim” Oskarom, a dobio je i dva „Zlatna globusa” i jednu Emi nagradu. Na filmu se prvi put pojavio kada je imao samo 18 meseci, a do 1965. godine snimio je 200 filmova koji su zaradili više od tri milijarde dolara. Inače, ozbiljniju glumačku karijeru počeo je već sa 10 godina.
Kada su se njegovi roditelji razveli, mama ga je odvela u Holivud, gde je dobio ulogu dečaka Mikija Megvajera u serijalu kratkih porodičnih filmova koji je na kraju imao 78 nastavaka. Sa 14 godina potpisao je ugovor za studio MGM (tokom karijere imao je status jedne od zvezde ovog holivudskog studija) i dobio ulogu Endija Hardija, „dečaka iz susedstva” u serijalu od 15 filmova koji su se uglavnom bavili njegovim ljubavnim jadima.
Studio MGM ga je u četiri filma spojio sa Džudi Garland, a igrao je i u „Doručku kod Tifanija”, filmovima „Bil”, „Arapska avantura”, „Crni pastuv”, „Moj brat odmetnik”... Bio je prvi tinejdžer nominovan za Oskara za film „Strike up the Band”, a igrao je i sa Elizabet Tejlor u filmu koji ju je proslavio „National Velvet”.
Njegova karijera, duža od 80 godina, obuhvatala je izvođenje komedija, mjuzikla i Šekspirovih dela, kao i TV uloge i nastupe na Brodveju.
Poslednjih godina, dok je još mogao da glumi, pojavio se u filmovima „Bejb”, „Noć u muzeju”, „Mapeti”, a pre dve godine snimio je dokumentarni film „Poslednji testament i pronevera” o finansijskoj eksploataciji starih ljudi.
Ženio se osam puta, najpre glumicom Avom Gardner, pa misicom Beti Džejn Rejs, pa glumicom Martom Vikers, manekenkom Elejn Manken i misicom Barbarom En Tomason. Holivudski hroničari i novinari pisali su da je varao skoro sve svoje supruge, a Tomasonova mu je uzvratila. Ona i njen ljubavnik nađeni su mrtvi posle ubistva i samoubistva u Runijevoj kući u Los Anđelesu.
„Ja sam umro kad i ona. I dalje sam besan zbog toga što se dogodilo”, rekao je svojevremeno Runi o Tomasonovoj.
Zatim se oženio Mardž Lejn, prijateljicom Tomasonove, pa Kerolin Hoket, pre nego što se 1978. godine skrasio sa Džen Čemberlejn, sa kojom je bio u braku i u trenutku smrti, mada nisu živeli zajedno.
„Da sam ja bio bistriji, žene nežnije, viski slabiji, bogovi milostiviji, kocke bolje bačene, sve bi se završilo na jednoj rečenici”, napisao je Runi u svojoj autobiografiji „Život je prekratak” objavljenoj 1991. godine.
Veći deo zarađenog bogatstva potrošio je na alimentacije, zbog čega je u jednom trenutku i bankrotirao.Uprkos velikom uspehu, Runi je svojevremno priznao da ga je slava primorala da odraste suviše brzo. Rekao je da se u tridesetoj godini osećao kao stogodišnjak.
Runi je imao devetoro dece, 19 unučića i nekoliko praunučadi.
„Ja uvek govorim: ’Ne povlači se, već inspiriši’”, izjavio je Runi za AP marta 2008. godine.
R. S.
Random autor