Miodrag Miki Rakić nije izdržao borbu sa teškom bolešću. Bivši potpredsednik Demokratske stranke i nosilac liste Nove demokratske stranke na poslednjim parlamentarnim izborima, preminuo je u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Imao je 39 godina, bio je najbliži saradnik i prijatelj bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, kao i blizak prijatelj premijera Aleksandra Vučića. Njegov uticaj očigledno je nadilazio funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i koordinatora svih službi bezbednosti. Važio je za nekoga ko održava prijateljstva, bez obzira na položaj svojih prijatelja u nomenklaturi vlasti.
Rakić tako nikada nije napustio Borisa Tadića, kako su učinili mnogi pošto je Boris otišao sa funkcije šefa države. Miki se nije plašio da postane prijatelj tadašnjeg opozicionara Aleksandra Vučića, u vreme kada aktuelnom premijeru nije davano ni gram šansi da jednog dana postane najmoćniji čovek Srbije.
Ta Rakićeva osobina, da ne zaboravlja svoje prijatelje ni kada su najmoćniji, ali ni kada odlaze sa prestola, tajna je njegove, često mistifikovane moći.
Od 3. aprila 2003. godine, Rakić je radio kao savetnik ministra odbrane Srbije i Crne Gore za vojno-teritorijalne organe, u vreme dok je ministar bio Boris Tadić. Posle trijumfa Tadića nad Nikolićem, 2004. godine, novi predsednik postavlja dvadesetdevetogodišnjeg Rakića na mesto šefa kabineta i on, vremenom, postaje jedna od najmisterioznijih ličnosti srpske politike – čovek čija je moć bila u dijametralnoj suprotnosti s količinom informacija o njemu.
Nekadašnja otpravnica poslova ambasade SAD u Beogradu Dženifer Braš napisala je, navodi se u depešama „Vikiliksa”, da Akcionim timom za hapšenje Ratka Mladića rukovodi upravo Miki Rakić. Nekada predsednik opštinskog odbora Demokratske stranke na beogradskoj opštini Palilula, postao je, tokom dva Tadićeva mandata, najpoverljiviji čovek predsednika i, praktično, šef svih špijuna.
Oni koji su ga upoznali kao diplomca Pravnog fakulteta u Beogradu i potom radili sa njim u opštini, tvrde da je Miki bio samo običan, dobroćudan momak koji je spletom okolnosti uleteo u najveće političke i obaveštajne igre. U takvom svetu misterije, službi, stranaca i visoke politike, vremenom je, izložen stresu, pritiscima i obavezama, teško oboleo.
Svestan da je dugo vremena obitavao u senci, na izbornoj skupštini DS-a 25. novembra 2012. godine izašao je za govornicu u Sava centru, spustio mikrofone na svoju visinu i smireno rekao:
– Dobar dan. Za one koji me ne znaju, ja sam Miodrag Rakić… Čuo sam da se to malo zna!”.
Izabran je tada za jednog od sedam potpredsednika i mnogi su ga smatrali za glavnog aktera kompromisa između Đilasa i Tadića na osnovu koga je bivši predsednik postao počasni predsednik demokrata. Kada je Boris napustio DS, to je učinio i Rakić.
Budući da je poreklom iz Žitorađe, Rakića su povezivali sa Ivicom Dačićem, te su upravo Mikija smatrali kreatorom istorijskog pomirenja demokrata i socijalista i još mnogo događaja u novijoj istoriji Srbije. Razume se, Rakić je bio prijatelj i sa Ivicom Dačićem.
Gradeći zid tajnovitosti oko sebe, sa šturim izjavama, uzdržan i retko nasmejan, napisao je dva autorska teksta, u „Politici” i „Blicu”. Važio je za gotovo nedostupnog i krajnje opreznog sagovornika.
Čak je i njegova bolest bila predmet nagađanja i spekulacija. Mnogi su sumnjali u to da čovek poput Mikija Rakića može uopšte da oboli. To, na žalost, nije bila fama.
Aleksandar Apostolovski
Random autor