U Beogradu je preminuo Slobodan Kljakić (1954–2024), publicista, novinar „Politike” u penziji. Rođen je u Trogiru, odrastao u Kruševcu i Kosovskoj Mitrovici, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 1978. godine posvetio se profesionalnom radu u novinarstvu, prvo kao saradnik, a od 1979. kao urednik kulturne i naučne rubrike lista „Komunist”, izdanje za SR Srbiju.
Sarađivao je u listovima „Mladost”, „Omladinske novine”, „Borba”, „Duga”, u časopisima „Vidici”, „Gledišta” i „Treći program” Radio Beograda.
Od proleća 1990. radio je u našem listu kao komentator, skupštinski izveštač, slobodni reporter i u dva navrata urednik rubrike „Feljton”. U penziju je otišao 2019. godine, ali je nastavio intenzivnu saradnju s našom redakcijom.
Kao saradnik Vladimira Dedijera, predsednika Raselovog suda, biran je 1989. u Istorijsku komisiju Raselovog suda za Jugoslaviju i za pripremano zasedanje tribunala o Koncentracionom logoru Jasenovac. Imenovan je za sekretara ovog zasedanja. U braku s Mirjanom ima dve ćerke, i tri unučeta.
Uz brojne novinske tekstove napisao je i objavio više knjiga: „Zločin bez kazne: prilozi o događajima u Hrvatskoj 1990–1991”, 1991; „Šta da se radi?”, 1986; „Slovenački četnici: poverljivi izveštaj vojvode i komandanta Karla I. Novaka” (na srpskohrvatskom, u koautorstvu s Marijanom F. Kranjcem), 2006; „Angažovani Andrić, 1944–1954” (u koautorstvu s Ratkom Pekovićem), 2012; „Sedam Njegoševih sahrana” (u koautorstvu s Ratkom Pekovićem), 2013; „Kraljevački krug crvenim” (u koautorstvu s Milanom Dačovićem), 2021; kao i „Srpski disidenti”, 2022. godine.