У Београду је преминуо Слободан Кљакић (1954–2024), публициста, новинар „Политике” у пензији. Рођен је у Трогиру, одрастао у Крушевцу и Косовској Митровици, а дипломирао је на Правном факултету у Београду. Од 1978. године посветио се професионалном раду у новинарству, прво као сарадник, а од 1979. као уредник културне и научне рубрике листа „Комунист”, издање за СР Србију.
Сарађивао је у листовима „Младост”, „Омладинске новине”, „Борба”, „Дуга”, у часописима „Видици”, „Гледишта” и „Трећи програм” Радио Београда.
Од пролећа 1990. радио је у нашем листу као коментатор, скупштински извештач, слободни репортер и у два наврата уредник рубрике „Фељтон”. У пензију је отишао 2019. године, али је наставио интензивну сарадњу с нашом редакцијом.
Као сарадник Владимира Дедијера, председника Раселовог суда, биран је 1989. у Историјску комисију Раселовог суда за Југославију и за припремано заседање трибунала о Концентрационом логору Јасеновац. Именован је за секретара овог заседања. У браку с Мирјаном има две ћерке, и три унучета.
Уз бројне новинске текстове написао је и објавио више књига: „Злочин без казне: прилози о догађајима у Хрватској 1990–1991”, 1991; „Шта да се ради?”, 1986; „Словеначки четници: поверљиви извештај војводе и команданта Карла И. Новака” (на српскохрватском, у коауторству с Маријаном Ф. Крањцем), 2006; „Ангажовани Андрић, 1944–1954” (у коауторству с Ратком Пековићем), 2012; „Седам Његошевих сахрана” (у коауторству с Ратком Пековићем), 2013; „Краљевачки круг црвеним” (у коауторству с Миланом Дачовићем), 2021; као и „Српски дисиденти”, 2022. године.