Редитељ и сценариста, филмски теоретичар, критичар, историчар филма и управник Музеја Југословенске кинотеке Динко Туцаковић преминуо је јуче у Београду у 53. години.
Туцаковић је рођен 1960. у Зеници, а средњу школу је завршио у Сарајеву. Дипломирао је филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду 1984, а дипломски рад био му је играни филм „Шест дана јуна”.
У његовом опусу су и играни филмови „Држава мртвих”, који редитељ Живојин Павловић није завршио, као и „Доктор Реј и ђаволи” који је премијерно приказан пре годину дана, на 40. Фесту. У овом делу Туцаковић је одсликао (не)познате детаље боравка Николаса Реја у Београду и његове напоре да реализује филм у сарадњи са Ратком Дражевићем, тадашњим директором „Авала филма”. Према сценарију за овај филм написао је истоимени роман, који је представљен на прошлогодишњем Сајму књига.
Режирао је документарне филмове: „The Rubber Soul Project”, „Јасмина и рат”, и са Миланом Никодијевићем „Забрањени без забране” о периоду црног таласа у југословенској кинематографији и забранама у домаћем филму.
Реализовао је више краткометражних филмова, режирао на телевизији (2012. реализовао је ТВ серијал „Срби у Холивуду” о раду наших уметника Карла Малдена, Зорана Перишића, Питера Богдановича и других у САД) и радио као помоћник редитеља и редитељ друге екипе на више копродукцијских филмова, међу којима и на филму „Одисејев поглед” Теа Ангелопулоса који је делом сниман у Србији.
Критиком се бавио од 1980. као филмски теоретичар и критичар, текстове је објављивао у земљи и иностранству („Позитиф”, „Сајт енд саунд”...). Аутор је више књига о филму, између осталих, „Тајни живот филма” (1993) и „Странци у рају” (1998).
Радио је као предавач на ФДУ на предметима Филмска режија и Историја филма, на Академији уметности БК, мастер клас на предмету Историја филма, а био је и један од оснивача филмске школе „Дунав филма” и шеф Катедре за документарни филм.
Од 1990. био је управник Музеја Југословенске кинотеке, а радио је и као уредник издавачке делатности ове филмске институције. Био је председавајући Савета Феста од 1997. до 2002, радио је као селектор програма неколико националних фестивала, био је члан жирија критике Фипресција на филмским фестивалима у Ансију, Бечу, Кану...
Туцаковић је био човек који је заиста разумео и волео филм, саопштено је јуче из Југословенске кинотеке.
„Кинотека је 23 године са поносом најављивала културне, интелектуалне и креативне подвиге Динка Туцаковића – управника Музеја Кинотеке, филмског и ТВ редитеља и сценаристе, новинара, есејиста, ерудите – човека који је заиста разумео и волео филм”, наведено је у саопштењу ове установе културе.
Вест о његовој смрти Кинотека је објавила „са дубоком неверицом и узнемирењем”, уз оцену да је Туцаковић „неуморно уграђивао себе у пут којим ће Кинотека ићи још задуго”.
Време комеморације и сахране биће накнадно објављени.
И. Аранђеловић
-------------------------------------------------------------------------
Одлазак великог пријатеља филма
Изненадна и прерана смрт редитеља, филмског критичара и теоретичара Динка Туцаковића је велики губитак за српску кинематографију, истичу у изјавама Танјугу његове колеге.
„Динко је био диван друг и један од највецих познавалаца филма у региону”, нагласио је редитељ и сценариста Срђан Драгојевић.
„Одлазак таквог човека, у напону снаге, страсшан је ударац за нашу кинематографију”, додао је он, упућујући најдубље саучешће његовој породици.
Редитељ и сценариста Срђан Кољевић изјавио је да је „Динко био страствено ангажован у најразличитијим облицима филмске уметности”.
„Тешко је све то обухватити, али би можда права дефиниција била - велики филмски просветитељ. То нам данас страшно недостаје, а његовим одласком ће још више да недостаје”, рекао је Кољевић.
Истичући Туцаковићеву неуморну енергију, нагласио је да је он био не само филмофил него и борац за филм.
„Био је посвећеник филма, бавио се њиме и као интелектуалац аналитичар и као стваралац, уметник са два изузетно необична и награђивана документарна филма, са играним филмовима, као филмски радник, као педагог, приближавајући уметност филма младим ауторима, али и најширој публици”, казао је Кољевић.
Туцаковић је био један од пионира Кинотеке, додао је он и подсетио на циклус европских филмова који су организовали у тешким временима 90-их година.
„Такође је у тешким годинама био члан Савета и после председник Савета Феста где је исто уложио огромну енергију. Био је амбасадор који нас је спајао са европским филмом, приближавао новим токовима...„, рекао је Кољевић.
Овај невероватни и прерани крај губитак је не само за филм, него за културу уопште, поготово у контексту наше тужне културне ситуације, закључио је он.
Уметнички директор Феста и председник српске секције Фипресци Борислав Анђелић изјавио је да је Туцаковић био његов велики пријатељ и пријатељ филма уопште.
„Динко је свакако оставио дубок траг у српској кинематогафији. Још давне 1985. у дебитантском филму 'Шест дана јуна' означио је своје вредности као редитеља. Игром случаја, прошле године је његов други филм 'Доктор Реј и ђаволи' означио завршницу Феста”, рекао је он.
Анђелић је истакао да је као управник Музеја кинотеке Туцаковић, заједно са директором Радославом Зеленовићем, „учинио од Кинотеке место окупљања свих филмофила, свих правих љубитеља филмске уметности”.
„Као зналац је све то програмски осмишљавао и доприносио успеху Југословенске кинотеке и на међународном плану. У оквиру светске асоцијације архивара био је у главном борду и годинама успешно лансирао оне вредности за које се Кинотека залаже”, рекао је Анђелић.
Он је нагласио да је Туцаковић био и значајан учесник у раду југословенске, а затим српске секције међународног удружења филмских новинара и критичара Фипресци, где је скоро 20 година радио у главном одбору, у свим манифестацијама те асоцијације и репрезентовао нас на страним фестивалима.
„Сматрам да је његова смрт огроман губитак. Био је изузетно вредан човек, до последњег тренутка. Пре само десетак дана завршио је рад као помоћник редитеља на једној јужнокорејској продукцији, сви су били задовољни, са назнакама да ће отворити ново поглавље сарадње. Нажалост, до тога више неће доћи”, напоменуо је Анђелић.
Подсетио је да је Туцаковић значајан и као човек који је знањем и педагошким способностима утицао на многе младе генерације филмских аутора.
Танјуг