Београдски уметник Бора Иљовски, један од најдоследнијих и најоригиналнијих сликара у Србији у другој половини 20. века, преминуо је 14. октобра у Београду после дуге и тешке болести, пренео је портал Seecult.
Бора Иљовски је добитник „Политикине” награде за најбољу изложбу у 2006. години, тачније за изложбу „Поново и увек”, одржану у Музеју савремене уметности у Београду. Иљовски је био тихи, ненаметљиви актер уметничке сцене, кога је красила одмереност, доза опреза, харизме и селективности када је реч о професионалном наступу.
На уметничкој сцени био је присутан готово пет деценија, оставши доследан особеној ауторској поетици, коју је изражавао апстрактним сликама, цртежима, акварелима и колажима.
Рођен је 1942. године у селу Дренова код Флорине у Егејској Македонији, као треће дете оца Илије (по занимању пекара) и мајке Александре, коју није запамтио. Живео је до седме године са бабом и дедом у родном месту, да би се касније, у избегличком таласу након грађанског рата у Грчкој, отиснуо пут Пољске и Југославије... У његовим каснијим документима наводи се име Периклис Иљопулос, које је, као и датум рођења, измислила његова баба како не би имао већих проблема са властима у Грчкој...
У Београд је дошао 1956. године, а 1961. уписао је Академију за ликовне уметности у класи Ђорђа Бошана, код кога је завршио и последипломске студије 1968. године.
„Сваки уметник ће вам рећи да се бави својом сликом. Стварате за себе, а шта ће други видети, о томе и не размишљамо”, рекао је у једном од интервјуа у „Политици” Бора Иљовски.
Прву самосталну изложбу имао је у Галерији Графичког колектива и Галерији Коларчеве задужбине 1968. Од тада је, поред многобројних самосталних изложби, учествовао и на значајним домаћим и међународним изложбама.
У његовој биографији издваја се и учешће на 41. Бијеналу у Венецији (1982) у југословенском павиљону и на изложби „У гудурама Балкана”, на позив кустоса Ренеа Блока у Каселу (2003).
„Бављење сликарством физички је посао без формата, тако да се теже долази до резултата, али зато стоје папири на столу, односно свеске и блокчићи у којима сам стално бележио нешто, као неки филм. А управо се у тој форми изражавања увек предњачило. Блокови и папирићи су одрадили многе ствари, не само код мене него и у историји уметности. То јe драгоцено право и то може много да помогне у животу. Сликa увек настаје касније. Велики је проблем пренети једноставност једне белешке са папира на слику...“, говориo је Бора Иљовски.
Иљовски ће бити сахрањен 16. октобра у 13 часова на Централном гробљу у Београду
М. Ђорђевић
Random autor