Вест о смрти великана југословенске и српске музике Владе Дивљана дубоко је потресла јавност. Како је саопштено из продукцијске куће „Лонг плеј”, Дивљан је преминуо ујутро у Бечу, у 56. години, после и дуге и тешке болести. Датум и место сахране биће објављени накнадно.
Дивљан је био једна од најзначајнијих музичких личности на простору бивше Југославије: био је кооснивач култне београдске, новоталасне групе ВИС „Идоли”, признати аутор музике за позориште, филм и телевизију, као и композитор музике за децу.
Последњих година свирао је са хрватским „Љетно кино биг бендом”, који је предводио његов стари пријатељ Макс Јуричић, некадашњи гитариста група „Филм” и „Вјештице”. Са њима је снимио албум „Четири годишња доба” и одржао последњи концерт у Београду 2013, док је онај заказан за новембар прошле године био отказан због болести. Управо је Јуричић пре нешто више од месец дана изјавио за хрватске медије да се Дивљан бори за живот, након чега се београдски музичар и сам огласио речима: „Далеко сам од било какве животне угрожености”, додавши:
„Истина је да ми је пре две године дијагностификован тумор на слепом цреву који је почетком прошле године послат у мировину…”
Иако је тада најавио излазак новог сингла „Непослушна грађанка”, који је снимио са групом београдских музичара, нажалост, није доживео објављивање песме.
Клинац из срца Београда, рођен 1958. године прошлог века музички се калио у саставима „Мерлин” и „Звук улице”, а групу ВИС „Идоли” основао је 1981, са другом из школе Срђаном Шапером (бенду су се убрзо придружили Небојша Крстић и Зденко Колар). Те године је објављена и култна компилација „Пакет аранжман”, на којој су се, осим песама „Идола”, нашле и нумере „Шарла акробате” и „Електричног оргазма”. То је била плоча која је утрла пут београдској новоталасној сцени и данас важи за један од најутицајнијих албума југословенске рок сцене!
„Идоли” су за четири године постојања објавили „само” три студијска албума, али је њихов опус ушао у анале овдашње музике. Како је сам Дивљан својевремено изјавио за „Политику” – период проведен у бенду био је кратак, али сладак, као и да је до распада састава дошло у правом тренутку... „Када смо се растали 1984. године мислио сам да имамо још много тога да кажемо.”
Након „Идола” наставио је соло каријеру објавивши четири студијска албума, као и четири плоче за децу, заједно са фронтменом „Електричног оргазма” Срђаном Гојковићем Гилетом. Потписао је и музику за филмове „Шест дана јуна”, „Како је пропао рокенрол”, „Црни бомбардер”, „Седам и по”, „Три палме за две битанге и рибицу”, „Чекај ме ја сигурно нећу доћи”.
Након почетка ратних сукоба на овим просторима, са породицом одлази у далеку Аустралију, где је живео седам година, да би се 1998. скрасио у Бечу. Овдашња публика последњих година имала је прилику да га слуша на осмомартовским концертима у Београду, на фестивалима у градовима Србије, као и региона.
----------------------------------
Срђан Шапер
Влада је био велики уметник који се целог живота, тако ми се сад чини, бавио стварањем једне, најлепше песме о љубави. У сваком његовом стиху или ноти, чак и најрадоснијем, увек је због тога постојала нека сета, осећај губитка, одласка, пролазности. Зато је за много људи који су га волели био симбол младости, увек боље, увек лепше и увек осуђене да брзо прође и брзо нестане. У младости смо били најбољи другови и урадили много нама тада значајних ствари. Док сам жив сећаћу га се као друга кога сам највише волео и поштовао и дечака заљубљеног у музику, лепоту и живот.
----------------------------------
Срђан Гојковић Гиле
– Још сам у шоку, не долази у главу да се то десило. То је губитак једног од најбољих пријатеља које сам имао у животу. Одржавали смо и професионалне и личне контакте, а последњи пут смо се видели у децембру у Бечу, када сам имао концерт. Изгледао је јако лоше, али смо се надали да ће на крају све испасти добро, сећа се Гиле, додајући да је Влада био један од наших најталентованијих музичара свих времена:
– Његов одлазак је ненадокнадив губитак за београдску музичку сцену, али и сцену бивше Југославије. Наравно, највећи губитак је за његову породицу: супругу и двојицу синова. Њима је најтеже – каже Срђан Гојковић.
----------------------------------
Александар Жикић
– Нема сумње да је Влада Дивљан био један од најталентованијих музичара бивше Југославије. Такође је био и један од најинтелигентнијих, најинвентивнијих и најпријатнијих особа. Његов уметнички радикализам био је једнако ефектан колико и дискретан, његова субверзивност, суптилна и племенита, а његово понашање увек, али баш увек, уљудно. Веома сам га волео и искрено жалим због његовог прераног одласка – каже Александар Жикић, музички критичар.
----------------------------------
Фест одао почаст Влади Дивљану
БЕОГРАД – Прослављеном музичару Влади Дивљану, који је преминуо данас у Бечу, вечерас је на Фесту одата почат.
Пред пројекцију филма „Теорија свега” у Сава центру, уметнички директор Феста Југослав Пантелић позвао је публику да устане и минутом ћутања ода почаст Дивљану.
Препуна сала утихнула је у знак поштовања према овом великом уметнику.
Дивљан ће остати упамћен као сјајан музичар који је обележио југословенску музичку сцену, што самосталним радом, што са чувеним бендом „Идоли”.
Са Идолима је објавио албуме „Одбрана и последњи дани” (1982) и „Чоколада” (1983), а самостално три соло албума „Тајни живот А.П. Шандорова” (1988), „Све лажи света” (2000) и „Влада Дивљан пресентс Дие Тонзентрале” (2003).
Године 2012. објавио је албум Четири годишња доба” са бендом „Љетно кино”.
Бавио се компоновањем музике за филмове, а свој траг оставио је на филмовима „Шест дана јуна”, „Како је пропао рокенрол”, „Црни бомбардер”, „Три палме за две битанге и рибицу”, „Седам и по”, „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи”, „На лепом плавом Дунаву”...
ФЕСТ је у званичном саопштењу изразио жаљење због овог великог губитка. Танјуг
Ј. К. – С. Ч. – А. Ц.